Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: vojvoda у 13. 04. 2011. у 14.03
-
Зна ли неко како се преводе латинизирана имена попут Rudnicius, Broscius и Rheticus (ово се све имана из једног текста о Копернику, нису измишљена).
-
Једно је превод, друго је транскрипција. Шта теби од тога треба?
Чија су то имена? (Латинска би се транскрибовала: Рудниције/Рудникије, Бросције/Броскије, Ретик.)
-
То су или Пруси или Пољаци који су живели у 16. или 17. веку и који су користили такве верзије имена, са тим наставцима карактеристичним за латински. Ево на пример чланак о Броскијусу: http://en.wikipedia.org/wiki/Broscius
-
Па ако су Словени, онда је логичније да користимо „изворни” облик: Јан Брожек. Треба наћи који је оригинал за остале.
-
Primer je Kopernik, čije je ime takođe latinizovano: Copernicus. Ja mislim da se samo odbaci onaj -us, ali ne znam šta kad ima -ius. Tako da bi kod Rheticus bilo lako: Retik, ali kod Rudnicius, Broscius nisam sigurna kako treba da se postupi — dodaje li je -je ili ne? Dakle, da li je Rudniki i Broski ili Rudnikije i Broskije?
Takođe treba videti u kom obliku se pojavljuju (ako se pojavljuju) u našoj istorijskoj literaturi…
-
Па ја сам већ дао одговоре како треба ако се транскрибује (-ius → -ије; то пише и на нашем сајту, види). Ако се „преводи”, треба тражити како је изворни, словенски облик и како је код нас у литератури.
-
Da, da, nešto sam danas rasejana. :fkez:
Mislim da je takođe i pitanje šta u stvari treba raditi: da li transkribovati ili prevoditi. Sad mi pade još jedan na pamet iz tog doba: Hijeronimus Boš. Ovde nismo prevodili, nego baš transkribovali, dakle, ne zovemo ga Jeronim Boš, nego Hijeronimus (Hieronimus). Zanimljivo je da je ovde nastavak -us ostao…
PS: Ja nešto ne verujem da je tad postojao izvorni slovenski oblik, jer su tad ljudi imali običaj da se zovu latinskim imenima. A čak i da postoji, verujem da su se ta "original" imena zaboravljala, ili da ih je teško naći, jer su učeni ljudi prihvatali latinsko ime i tako se i potpisivali svuda jer se tad latinski korisito kao jezik pisane (a podosta i usmene) komunikacije…
-
Па видиш да за једног већ имамо оригинал. Можда Војвода може да нађе и за остале.
-
Па видиш да за једног већ имамо оригинал. Можда Војвода може да нађе и за остале.
Za kojeg? Kopernika? Pa zar to nije latinski oblik? Copernicus?
-
Па ако су Словени, онда је логичније да користимо „изворни” облик: Јан Брожек. Треба наћи који је оригинал за остале.
Ah, mislio si na ovog. A kako znaš da je baš to original?
-
То су или Пруси или Пољаци који су живели у 16. или 17. веку и који су користили такве верзије имена, са тим наставцима карактеристичним за латински. Ево на пример чланак о Броскијусу: http://en.wikipedia.org/wiki/Broscius
Jan Brożek (Ioannes Broscius, Joannes Broscius or Johannes Broscius; 1 November 1585 – 21 November 1652) was a Polish polymath: a mathematician, astronomer, physician, poet, writer, musician and rector of the Kraków Academy.
-
Pa zar nema na njiki onda?
-
http://en.wikipedia.org/wiki/Rheticus
Ovaj je Švabo. I ovo Retik mu je nadimak. Georg Joakim fon Lauhen.
Onog trećeg nema.
EDIT: Nego, vidi ovo: His son took as his last name a form of the Latin name for his home region, Rhaetia, a Roman province that had included parts of Austria, Switzerland and Germany; he would be called Rheticus.
Daklem, ovaj nadimak dolazi od mesta. Na srpskom je to Recija, dakle bilo bi Recijski (kao Cezarejski, Nikejski i sl.)
-
То сам управо и ја био написао.
-
То сам управо и ја био написао.
Vidi šta sam dodala.
-
Али погледај, на осталим словенским језицима је свуда Ретик. А и не морају се сви атрибути преводити придевски, јако често остају у оригиналу (нпр. Дионисије Ареопагит, а не *Ареопашки).
-
Али погледај, на осталим словенским језицима је свуда Ретик. А и не морају се сви атрибути преводити придевски, јако често остају у оригиналу (нпр. Дионисије Ареопагит, а не *Ареопашки).
Je l’? Pa dobro, bolje, ni meni se ne sviđa pridevski oblik… Bolje je Retik.
(S tim što ovo Areopagit nije ime mesta, nego naziv za veće u staroj Grčkoj, pa je verujem, sam oblik Ἀρεοπαγίτης već pridevski…)
-
Па и Rheticus је то исто, само с латинским суфиксом. (Није битно је ли име места [а Ареопаг јесте и место], него да ли ћемо „преводити” као придев или транскрибовати.)
-
А и нама треба да се користи самостално, па ће нам више значити именица Ретик него придев Рецијски, зар не?
-
А и нама треба да се користи самостално, па ће нам више значити именица Ретик него придев Рецијски, зар не?
Ma da, svakako, samo sam pomenula jer nisam bila sigurna da li to takođe treba uzimati u obzir ili ne…
-
Imam još nekoliko imena za transkripciju. Ne bih da otvaram nove teme jer nisu neka poznata imena pa da mogu i drugima da budu od koristi. U pitanju su sledeća imana: Szymon Starowolski, Marcin Radyminski, Melchior Adam, Girolamo Ghilini, Isaac Bullart, Lorenzo Crasso, Frauenburg (име града), Pierre Gassendi, Simon Rudnicius.
-
Одакле су? Пруси/Пољаци исто? Или има и Италијана, Француза, Енглеза? Транскрибовао сам према звучању (тј. пореклу, транскрипција је по П):
Шимон Староволски, Марћин Радимински (Пољаци?), Мелкиор Адам (одакле је овај?), Ђироламо Гилини (Италијан?), Ајзак Буларт (одакле је овај?), Лоренцо Красо (Италијан?), Фрауенбург, Пјер Гасан (за презиме нисам сигуран; Француз?), Симон Рудникије (Пољак?).
-
Pjer Gasandi, ne preteruj s odsecanjem.
-
Ja bih, ako može bez tog nastavka -ije. Rudnik.
-
Хвала на помоћи. Frauenburg је име града. За остале је добро погођена народност а за Isaac Bullart мислим да је био Немац али нисам сигуран. Остало ми је још једно име из ове групације: Ludwig Baczko. У питању је Прус из 18. века (или је бар живео у Пруској, у Кенигсбергу).
-
Ео га још један сет нетранскрибованих имена:
Paolo Giovio - Италијан
Nicolaus Reusner - Немац
Nicolaus Mulerius - латинизирано име, Немац
Heinrich Anshelm von Ziegler und Kliphausen - Немац
Adrian Krzyżanowski - Пољак
Johann Watterich - Немац
Ludwik Antoni Birkenmajer - Пољак (можда неамчког порекла?; ово му је син: http://en.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Birkenmajer)
Jeremi Wasiutyński - Пољак
-
Ludvig Bačko
Paolo Đovio
Nikolaus Rojsner
Nikolaus Mulerije (u ovo baš i nisam siguran)
Hajnrih Anshelm fon Cigler und Kliphauzen
Adrijan Kšižanovski
Johan Vaterih
Ludvik Antoni Birkenmajer
Jeremi Vasjutinjski
-
Hvala na ovom ekspresnom odgovoru :car:
-
Još kad bi bio i tačan… ;)
-
Pa valjda jeste? Ili da sačekamo još nekog da verifikuje. Interesuje me da li ovo und treba ostaviti ili prevesti kao i kada je u okviru titule?
-
Nikolaus Mulerije (u ovo baš i nisam siguran)
Нисам ни ја.
Adrijan Kšižanovski
Јеси овде спровео једначење по звучности? Размишљам да ли да ипак оставимо без једначења Кжижановски (као што имамо Вашингтон), али можда није ни толико битно овде.
-
Треба с једначењем: Кшижановски. В. овде. (http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-iz-poljskog-jezika#toc4)
-
Мхм. Дуја је добро транскрибовао, па нисам отварао табеле за пољски да погледам. А онај латинизирани Немац горе хоће ли бити Мулерије или Мулеријус? Ово прво, подозревам?
-
Trebalo bi, jer bi to valjda bio klasičan postupak sa latinskim imenima, odbije im se ono -us, pa šta ostane.
Publius Ovidius - Publije Ovidije
Marcus Valerius Messalla Corvinus - Marko Valeriije Mesala Korvin
Marcus Antonius —Marko Antonije
itd…
-
U dve knjige imam različite transkripcije za Arnolda Clapmariusa (tip je inače Nemac, i u "stvarnom životu" se prezivao Klapmeier, ali je živeo u 17. veku i pisao na latinskom pa je latinizovao i prezime). Jedna transkripcija kaže Klapmarijus, druga kaže Klapmar. Koja je ispravna (ako je ijedna)? Hvala.
-
А да није Клапмарије, имајући у виду раније одговоре? Причекај мало.
Добро нам дошла, светлости!
-
Palo mi je na pamet i Klapmarije, ali opet, po analogiji sa predlozima sa početka teme (transkripcije latinizovanih Poljaka i ostalih), moguće je i da je Klapmar.
(Nisam protiv Klapmarija, ali iskreno, ne dodaje mi se još jedna varijanta na već postojeću zbrku :) )
Hvala na odgovoru i na dobrodošlici.
-
(…ne dodaje mi se još jedna varijanta na već postojeću zbrku :) )
И не треба, само ми је пало на ум да можда тако треба/може. Јавиће се неко ко зна :).
Hvala na odgovoru i na dobrodošlici.
Молим, и желим ти пријатан и поучан боравак [fsmile].
-
A ako je imao nemačko ime, što onda ne po nemačkom, Klapmajer? Jedno je sigurno: Klapmarijus sigurno nije. Ja bih rekla da je Klapmarije, analogno s primerima iz Pravopisa:
Vergilius, Julius, Claudius — Вергилије, Јулије, Клаудије
A ima i Ovidius - Ovidije
Polybius - Polibije
Valerius - Valerije
Cornelius - Kornelije
Lucius - Lucije
Ambrosius - Ambrosije
Publius - Publije
Hilarius - Hilarije (ovde obratiti pažnju da se osnova završava takođe na R, kao kod KlapmaR-iusa)
itd.
Jedini primeri gde nema ovog nastavka -je, nego je samo oduzeto ovo latinsko -ius, su ona imena čija se osnova završava na J:
Gaius, Pompeius — Гај, Помпеј
Dakle, mislim da bi bilo razumno pretpostaviti da bi u latinskoj verziji ovaj bio Klapmarije.
-
Ne može Klapmajer, zato što je sve što je pisao, pisao kao Clapmarius i niko neće pojma imati o kome je reč. :)
Hvala mnogo u svakom slučaju.
-
Nema na šta. I drugi put. [fsmile]
-
Заиста би морало да буде Клапмарије (ако већ није уобичајено изворно Клапмајер), јер и Клапмар и Клапмаријус је погрешно.