Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: Harlekin у 11. 06. 2011. у 20.20
-
Fudžicu ili Fuđicu?
-
Правопис: јапанско <j> преноси се као <џ>, <ts> као <ц>. Дакле, Фуџицу.
-
Hvala… malo je falilo da zakasnis sa odgovorom :)
-
А зашто се онда јапанска реч kanji код нас преноси као канђи а не као канџи? Код Македонаца је ово друго.
-
Требало би канџи, ако се мисли на кинеске знаке у јапанском језику.
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-iz-japanskog-jezika
-
Ево шта сам управо нашао:
Треба ли овде ово ћотто да буде заправо ћото. Српски језик не познаје такве редундантности.
Требало би. У суштини требало би чото, а и чланак би требало да буде канџи. То је по правилима транскрипције. Мада је нашироко раширено да се говори и пише ђ уместо џ и ћ уместо ђ.
Ово је са странице за разговор на Википедији (чланак Канђи). Шта ви мислите? Ја бих ипак поштовао Правопис, наравно.
-
Ово ме је подсетило на нинџе (ninja) и нинђуцу (ninjutsu).
Додатак: И на џудо дођо (judo dojo).
-
Писало је тако, ћотто? [kuku] Ма, што вели, имамо противвредност, најјачи, самоодбрана, Кучуккаинарџа итд., па шта фали да стоји ћотто… [bonk] Још само да уочи где и кад се удвајају гласови код нас. И што волим кад они тамо почну да одређују шта је укорењено.
Нинџа, нинџицу (ја никад и нисам чуо нинђицу), џудо, џудо доџо, џију џицу (или џу џуцу) итд. Правопис је јасан.
-
Ninjutsu, не ninjitsu. Нинџе јесу популарне из америчких филмова, али се борилачка вештина код нас, од њеног увођења, назива нинђуцу. Постоји Нинђуцу савез Србије и нинђуцу клубови као његови чланови.
Не улазим у (не)правилност, само кажем под којим именом су регистровани у Србији.
Чини ми се да се овде ради о прагматичном преношењу јапанског J у Ђ, односно Џ према субјективном осећају. Слично као и код италијанског, где на једном месту по осећају стављамо Ћ, на другом Ч, иако правила транскрипције налажу једино Ч, осим у речима где се Ћ укоренило (нпр. ћао). О томе је Боло боље умео да каже.
Узгред, ако су ИПА табеле тачне, јапанско J је [dʑ], Ђ, а не [dʒ], Џ. Према овој табели (http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:IPA_for_Japanese) глас [dʒ] (Џ) у јапанском и не постоји. Одакле ово правило J → Џ? Узимањем енглеског изговора за посреднички?
Узгред, плаћам пиво за сваки сајт, чланак или књигу у 10 где пише реч „доџо“ уместо дођо. Али да је на српском, не на македонском (доџо) или бугарском (доджо). :)
-
Нинџуцу, пардон.
Узгред, ако су ИПА табеле тачне, јапанско J је [dʑ], Ђ, а не [dʒ], Џ. Према овој табели (http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:IPA_for_Japanese) глас [dʒ] (Џ) у јапанском и не постоји. Одакле ово правило J → Џ? Узимањем енглеског изговора за посреднички?
Пошто нико не чита линк ка правопису, даћу онда овако:
Неке недоумице у транскрипцији са јапанског језика
Неколико питања транскрипције јапанских речи захтевају начелно опредељење.
1. НоЏима или НоЂима (Nojima), Чиба или Ћиба (Chiba) и сл.?
По изговору било би оправданије за јапанско Ј и СН узимати наше ђ и ћ, али ће ипак бити боље џ и ч. Разлог је двојак: једно због укорењене навике, а друго зато што избором џ и ч добијемо логично решење и за трећи палатал, тј. за SH, где ћемо онда применити наше ш (ш, међутим, не би било у системском складу са ћ и ђ). Зато ћемо остати при уобичајеном Фуџијама (Fujiama), Хачинохе (Hachinohe), Хирошима (Hiroshima) итд.
-
Одакле ово правило J → Џ? Узимањем енглеског изговора за посреднички?
Pravopis kaže da bi, zaista, "po izgovoru bilo opravdanije za japansko J i CH uzimati naše đ i ć, ali će ipak biti bolje dž i č", i to iz dva razloga: "jedno zbog ukorenjene navike, a drugo zato što izborom dž i č dobijemo logično rešenje i za treći palatal, tj. za SH, gde ćemo onda primeniti naše š".
-
Исто пише и у новом П10.
ПС: Нема више канђија на њики. Све сам испремештала. [fsmile]
-
Нинџуцу, пардон.
Јавља ми се да ће нинђуцу постати изузетак од правила због укорењености израза, као што се десило и са италијанским ћао уместо чао, како би требало по правилима транскрипције са италијанског.
Занимљиво ми је објашњење како је због немогућности Sh → Ś боље гласове Ђ и Ћ претворити у Џ и Ч и створити неки оригинални изговор јапанских речи, сматрам то правило проблематичним и извињавам се што запиткујем овде на теми и тражим одговре на тацни, уместо да читам шта пише у Правопису.
-
Mislim da su ninDŽa kornjače poznatije od bilo kakvih udruženja. Uopšte ne osjećam potrebu za Đ, jer nindže ipak nisu ni blizu toliko rasprostranjene kao što su ćao ili kapućino.
-
Добро, мислим да су свакоме ко је за нинђе чуо пре цртане серије познати и серијал романа „Нинђа“, стрип „Нинђа“, албуми са сличицама „Нинђа“ и неколико књига о нинђама и нинђуцуу које су у својим насловима садржале речи „нинђа“ и „нинђуцу“. Исто као што је и ономе ко је за име „Микеланђело“ чуо пре њих, прва асоцијација ренесансни уметник, а не нинџа-мутант. :)
Амерички нинџа и Нинџа корњаче су наслови транскрибовани са енглеског, где је оно J заиста /dʒ/, a ne /dʑ/.
А кад смо код поп-феномена, пре нинџа корњача је код нас био популаран још један „нинџа“ — Диско-нинџа или Југо-нинџа из једног домаћег култног филма (http://www.youtube.com/watch?v=W35SozZoQwk). Занимљиво је да у том филму мајка главног јунака говори о нинђама, а у кадру се налази књига са крупно исписаним насловом „Нинђа“.
-
Ne zaboravite da su nindža kornjače ušle u Rečnik uz P 93, kao primjer kada je bolje pisati bez crtice. Ne znam da li su ostale u P 10, a što se tiče prevoda, ipak govorimo o prilično dobroj RTB sinhronizaciji. Ne vjerujem da bi dopustili baš toliki uticaj engleskog izgovora, kao da nindža nije opšta imenica nego vlastito ime.