Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Бруни у 12. 08. 2011. у 09.46
-
Sasvim slučajno saznah da srpska i hrvatska ijekavica nisu iste. Prema g. Telebaku:
Хрвати имају досљеднији ијекавизам, нарочито у префиксима: пријенос, пријевоз, пријевоз, пријећи итд., код Срба ијекаваца је само: пренос, превод, превоз, прећи …"
Iz ovog proizilazi da je dobro pisati npr. Srem i ijekavskom tekstu.
Šta norma kaže?
-
Зар је ’сре-’ префикс? Није ли у српском Срем источни Срем, а западни је Сријем? У сваком случају, Телебак нема појма, Хрвати не говоре ијекавски него јекавски. Прилично су осетљиви на то, а с друге стране мало их зна да садашња норма прописује такав назив.
-
П93 (http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:ijekavica-i-ekavica#toc4) је дозвољавао случајеве са прије-. Дакле, Телебак опет прича којешта. Не знам напамет како је у П10.
Властита имена задржавају свој екавски/ијекавски лик увек: Бијело Поље, Бела Црква, Ријека, Пријепоље, Сњежана, Љепосава… Срем може у оба лика јер тамо живе и екавци и ијекавци.
Вук је, нпр., писао само Сријем.
-
Hm, da. Tako sam i mislila. Dakle, to je samo još jedna u nizu Telebakovih ludorija. Kako je taj čovek uopšte stigao do Pravopisne komisije?
PS:ALeph, koliko ja znam, ijekavski jekavski su jedno te isto…
-
Нису исто. Ијекавски има и кратки и дуги рефлекс (дијете, дјеца), а јекавски само кратки, једносложни (дјете, дјеца). Е сад, Хрвати су задржали вуковски испис, али имају једносложни изговор (види се по акцентима): дијете /дје́те/, дјеца /дјѐца/, снијег /снје̑г/, сњегови /сње̏гови/.
-
А када смо код Вука и његовог говора – Тршић и Лозница припадају источнохерцеговачком или шумадијско-војвођанском? На граници су, чини ми се, а с дијалектолошких мапâ не могу да проценим. Данас су претпостављам већином то екавски крајеви?
-
Već smo jednom o Telebaku i obliku prijedlog razgovarali ovdje:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2587.0
Kasnije se drukčije izrazio:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5313.0
-
Нису исто. Ијекавски има и кратки и дуги рефлекс (дијете, дјеца), а јекавски само кратки, једносложни (дјете, дјеца). Е сад, Хрвати су задржали вуковски испис, али имају једносложни изговор (види се по акцентима): дијете /дје́те/, дјеца /дјѐца/, снијег /снје̑г/, сњегови /сње̏гови/.
Hm, pa zar nismo negde rekli da jesu? Ja sam bila ubeđena da jesu…
Meni nije jasno, ako već postoji pravilo s tim jatom, kako onda negde jeste, a negde nije opravilno ubaciti to ije? Kako to da kod Hrvata jeste pravilno prijevoz, a kod Srba nije? Pa ijekavica bi trebalo da bude ista, zar ne? Jer jat je postojao u toj reči i kod njih i kod nas. Ili nije?
-
Хрватска нормативистика заправо -ије сматра двогласником – али има и оних који то сматрају „фантомском фонемом” – па је онда допуштен силазни нагласак у речи снијег, која је у Срба двосложна.
-
Нису исто. Ијекавски има и кратки и дуги рефлекс (дијете, дјеца), а јекавски само кратки, једносложни (дјете, дјеца). Е сад, Хрвати су задржали вуковски испис, али имају једносложни изговор (види се по акцентима): дијете /дје́те/, дјеца /дјѐца/, снијег /снје̑г/, сњегови /сње̏гови/.
Hm, pa zar nismo negde rekli da jesu? Ja sam bila ubeđena da jesu…
Meni nije jasno, ako već postoji pravilo s tim jatom, kako onda negde jeste, a negde nije opravilno ubaciti to ije? Kako to da kod Hrvata jeste pravilno prijevoz, a kod Srba nije? Pa ijekavica bi trebalo da bude ista, zar ne? Jer jat je postojao u toj reči i kod njih i kod nas. Ili nije?
Правило је: дуги слогови – -ије-, кратки – -је. Али је изузетака много.
-
Не мора свуда у ијекавском да буде исти рефлекс јата. И у екавском имаш по дијалектима секира/сикира, старији/стареји… Тако се у ијекавском налази, нпр., сни̏јег, сни̏је̄г, сније̑г, снје̑г, сње̑г; дијѐте, дије́те, дје́те; дјѐца, ђѐца. Све зависи од тога шта ћемо узети за норму.
Но, могуће је да и Хрвати говоре превоз и сл., али да хоће да направе стандард што различитији од српског. Зато су вероватно нормирали и грјешка и сл., иако то нигде није уобичајено.
-
Но вечито је питање како су Црно̀го̄рци убацили ј у сјутра (у значењу ’дан после данашњега’, не ’изјутра’). ;D
-
Па лепо, јасно је ко дан: с јутра. [fsmile]
Јое, јасно је мени да се јат различито рефлектује у различитим дијалектима али нису сви говори правилни, зар не? Мене сад занима само норма. Јер норма постоји, зар не? Да не постоји, онда би Телебакове менталне муње о Срему и Сријему биле потпуно валидне, а нису, колико сам те ја схватила…
Алеф, ја знам за то правило, на њега сам се и односила упретходном посту. Дакле, тамо где је био јат, тамо имамо ијекавицу. Дуго екавско Е = ије, кратко екавско Е = је. Сад одједном испада да понегде може да остане екавски облик иако је ту био раније јат. Е, то не разумем. Напомињем, говорим само о оном дијалекту који је узет као норма, други ме тренутно не занимају.
Сад ми паде на памет — а како настаје Љ или Њ, као у сљедећи и сњег?
-
Meni je taj dvosložni izgovor potpuno stran po jezičkom osjećanju.
-
Срем може у оба лика јер тамо живе и екавци и ијекавци.
Ризиковаћу да дебело погрешим, али мислим да би ово за Срем морало да важи из неких сасвим других разлога. Вук је такође писао и Спљет, Лијевно, Биоград итд.
Колико знам, у време устаљивања оба лика у Срему није било домаћих ијекаваца, само екаваца и нешто мало икаваца.
Није ли у српском Срем источни Срем, а западни је Сријем?
У српском је и западни Срем, јер су Срби из западног Срема такође екавци.
-
У праву си. Вероватно би онда било оправдано само Срем. Ипак, Хрвати имају само Срије̑м (http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=d1xuUBc%3D&keyword=Srijem). Ако је тако код њих укорењено, шта да се ради.
Није битно шта је Вук писао, њега сам узгред поменуо, битно је 1. како се на датом подручју говори, 2. је ли то у складу са стандардним језиком (не би могло Рјека) и 3. постоји ли другачија традиција.
Модератор: Ажурирана адреса.
-
На Вука сам се надовезао само како бих илустровао његово ијекавизирање екавских и икавских топонима где Срем није изузетак. А у оно време као да је у народу било сасвим обично да одређену територију ван свог подручја и рефлекса јата изговарају на свој начин. Није само Вук Срем звао Сремом, то су чинили и сви остали Срби из Босне и Славоније, међутим не и Срби из Срема. Сремци су, на пример, и Осијек звали Осеком.
Мислим да га Хрвати доследно ијекавизују, као и све остале топономе који садрже придев сремски (нпр. чак и Сремску Каменицу, градско насеље Новог Сада) — чак и Срем у народним стиховима („Диван је кићени Сријем…“) — само као резултат посматрања Срема као дела хрватске државе у време када се започело са стандардизацијом језика.
-
Извините што оживљавам стару дискусију, читајући је нисам могао да дођем до одговора. Има ли нових мишљења/закључака?
Такође, ово (http://www.srpskijezickiatelje.com/nedoumice:sprecavati) ми није јасно: да ли је у ијекавици „спрИЈечити“, „спрЈечити“ или просто „спречити“?
-
Sprečiti - spriječiti, ali sprečavati i u ijekavici i ekavici, objašnjenje dato u Nedoumici. Kad se stavi asterisk (zvezdica) pored nekog oblika, znači da je nepravilan.