Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => Тему започео: Бруни у 11. 03. 2012. у 11.44
-
E, svašta čovek sazna. Na pamet mi ne bi palo da ljudi imaju muke s ovom rečju. [fsmile]
Odbrandbeni (http://www.orthphoto.net/photo.php?id=60687&id_jezyk=7)
Odbranbeni (http://lavlajovic.blogspot.com/2011/11/odbranbeni-stav.html)
Postoje li neke reči za koje niste pretpostavljalii da ih ljudi pogrešno koriste, pa ste se iznenadili kad ste čuli?
-
Virtouz
Flizer
Infrakt
… ima još :)
Dodaću još i biser iz vremena kada sam slućio vojsku: kucam tekst moga starešine i ispravljam "izvršioc" na "izvršilac". On mi kaže da sam pogrešio, ja mu pokazujem pravopis. Dug, zamišljen pogled i odluka: "Ispravi ti to, u vojsci se ovako kaže"..
-
Odbrandbeni (http://www.orthphoto.net/photo.php?id=60687&id_jezyk=7)
Мени ово изгледа да долази од бранд. :hehe:
-
Virtouz
Flizer
Infrakt
… ima još :)
Свирена
Винкловање (електромотора)
…има још :)
Код мене кажу и узневерити.
-
U ispitnim pitanjima (pre dvadesetak godina) je stajala i rodoskrvna ljubav. Valjda inspirisano time da je u pitanju krvno srodstvo brata i sestre.
-
rodoskrvna ljubav.
More, da me sad pitaš kako se piše ta reč, dvaput bih razmislio… i verovatno opet pogrešio. Tako da im ne bih to puno zamerio.
-
More, da me sad pitaš kako se piše ta reč, dvaput bih razmislio… i verovatno opet pogrešio. Tako da im ne bih to puno zamerio.
Родоскврни.
Проверио сам у РМС/6, нисам ни ја био сигуран.
-
More, da me sad pitaš kako se piše ta reč, dvaput bih razmislio… i verovatno opet pogrešio. Tako da im ne bih to puno zamerio.
Родоскврни.
Проверио сам у РМС/6, нисам ни ја био сигуран.
Bogo moj, ja sam do sad govorila onako kako je Jelena videla u testu… :P Šta to skvrn u stvari znači?
-
skvrn, gen. -i f (stcslav., ukr.; danas ne postoji u književnom i saobraćajnom jeziku) = skvrna f (14. v.)
»1° nečistoća, 2° grijeh, 3° (prema Zori narodna riječ za) mana« = (s gubitkom suglasnika v u tročlanoj grupi) skrna — (vokalizacija v > u, prijenos vokalskog izgovora od r sonans na v < *skvrna) skruna (hrv.-kajk. i slov.) = (sa í > c, upor. cijeć) ckvřn f = ckvfna f. Nalazi se u stcslav., slovenskom, češkom, poljskom i ruskom jeziku, u bugarskom bez v skārņa, odatle u rum. scîrnă. Praslav. Pridjevi na -ьп: stcslav. ііг гъпьпъ > skvrn (upor. stran) = skvrnan (Georgiceo) »okaljan, ružan, griješan«, neskumi obraz (Martić, Vrčević, narodna pripovijetka), poimeničen na -ik skvrnik (15. v.) »griješnik«, odatle apstraktum na -ost skvrnost (također stcslav. i rus.) = cvrnōst (Mikalja); na -av skrnav (jedna potvrda, Martić) > rum. scirnav »dreckig, nečist«, s apstraktumom skrnavost (Popović), proširen na -ьп > -an skrnāvan, f skfnãvna; na -oban skrunoban (također slov.). Apstraktum na -nja: skvrnja f »oskvrnuće«. Denominali na -iti skvrniti, skvrním (is-, o-) (također stcslav. i rus.) = (sa nj u inf. iz prezenta) cvmjiti, cvrnjīm (o-) »mrsiti«, iterativ na -vaskrnjivati, -am (o-) = ocvrnjivati, -njujem »kaljati«, (ni zamijenjeno sa nu) skvrnuti, -em (jedna potvrda), odatle na -telj skvrnitelj (o-) = skruniti (-o) (također slov.) ; skvrnaviti, -im—skrnaviti, skrnãvtm~ skvrnjaviti (Pavić), rum. a scirnavi »bedrecken«. Gundulić ima skrnjigati mjesto -vati, što je nejasno. Stoji u vezi sa stcslav. prijevojnim oblikom škvara »sordes«, upor. češ. škvár(a), polj. skwar(a), skwarna. U prasrodstvu je s gr. σκώρ, σκατάς, stisl. skarn (Pedersen) i sa cvreti, čvariti (v.). Znači »ono što je izgorjelo u želucu« > »nečist, govno, excrementum«, preneseno na psihološko polje (metafora) »grijeh, mahna«.
-
Фала. :)
-
Bogo moj, ja sam do sad govorila onako kako je Jelena videla u testu…
+1
(Nije kao da koristim tu reč, ali ako bih je se setio, rekao bih rodoskrvan. Je li neodređeni vid u stvari rodoksvrn?)
-
Родоскврн.
Ја с овим немам проблем, јер ми је познато и руск(ословенск)о скверн.
-
I ja sam govorila kao na ispitnim pitanjima dok u literaturi nisam naišla na pravu reč, pa je potražila u rečniku. Ko zna koliko toga ne znam… ali bar ću potražiti ili pitati. :blush:
-
Postoje li neke reči za koje niste pretpostavljalii da ih ljudi pogrešno koriste, pa ste se iznenadili kad ste čuli?
Vandredni, intelegencija, kolegenica… to u govoru i ne primetim, tek kad se napiše shvatim da oni to tako izgovaraju.
I naravno indentifikacija. :)
-
Индентитет.
-
Индентитет.
Ово као октомбар. :)
-
Ово као октомбар. :)
Па да, кад су септеМбар и новеМбар, онда је и октоМбар. :)
-
Pemzija…
-
Nevezano za ovu temu ali većina ljudi misli da je bankina ograda pored puta a u stvari je zemljani pojas neposredno uz asfalt.
-
Nevezano za ovu temu ali većina ljudi misli da je bankina ograda pored puta a u stvari je zemljani pojas neposredno uz asfalt.
[iznenadjen] Stvarno?
-
[iznenadjen] Stvarno?
Bankina je zemljani pojas koji se nalazi uz konstrukciju kolnika ili rubni trak, a ima višestruku ulogu.
Bankine služe kao potpora za osiguranje ruba kolnika, za povećanje stabilnosti nasipa, za postavljanje prometnih znakova i ostalih oznaka te za kretanje pješaka.
Na starijim cestama bankine se nalaze neposredno uz rubni trak ili uz kolnik i služe za sklanjanje materijala za održavanje cesta. One su izgrađene od zemljanog materijala i zasijavaju se travom. Ako je po bankinama veći promet, površina bankine učvršćuje se laganim zastorom.
Bankina mora biti dostatno nosiva da može primiti težinu kotača teretnog vozila bez deformacije koja bi mogla ugroziti sigurnost prometa. Njezin nagib ne smije biti manji od 4% za stabilizirane a 8% za ncstabiliziranc površine.
Širina bankine određena je razmakom unutarnjeg ruba zaštitne ograde od ruba kolnika i konstrukcijskom širinom zaštitne ograde.
Rezultati pretrage (https://www.google.com/search?q=probio+bankinu&rls=com.microsoft:en-gb:IE-SearchBox&ie=UTF-8&oe=UTF-8&sourceid=ie7&rlz=1I7GGLL_enBA397)
Vuka Boškovića usmrtila bankina! (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:362349-Vuka-Boskovica-usmrtila-bankina)
-
Манервисати.
-
Kompa(k)tibilan, matletirati…
-
matletirati…
Матртирати.
-
Рапаџик уместо арпаџик (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=arpad%C5%BEik&source=web&cd=11&ved=0CFUQFjAK&url=http%3A%2F%2Fwww.agroinfotel.net%2Findex.php%3Foption%3Dcom_content%26view%3Darticle%26id%3D278%3Aarpadik%26catid%3D10%3Apovrtarstvo%26Itemid%3D26&ei=y4FgT9WXKYfTtAbN79WHBg&usg=AFQjCNE0HCQAqymg9L8e5RnVe2SyVrHIvg&cad=rja).
Овде тако сви говоре, и полуписмени сељаци и они који су највише школе завршили.
-
Kindapovati.
-
Добро де. Сви ти примери су много смешни, али у свима (укључујући и мој октоМбар) види се разлог грешке. Ради се углавном о некој комбинацији слова која су малко тежа за изговор, или о погрешним логикама код неуког света (јер, све су грешке које се углавном јављају у оскудно образованом слоју људи), јер се ради углавном о речима које неуки и слабо образовани људи не користе (чак вероватно и не знају шта значи).
Ја сам мислила некако не нашто што вама на памет не би пало да неко уопште може имати недоумицу како се каже, па сте се изненадили кад сте чули да неко греши или да пита како је исправно. Мене је ово "одбранДбени" скроз забезекнуло. Мислим, верзију са Н и могу да разумем, тј. јасно ми је одакле грешка, али како је ово Д стигло у реч…
-
To odbrandbeni je zapravo rezultat sasvim običnog fonološkog procesa: kada ne dolazi do asimilacije po mestu izgovora, između nazalnog i oralnog suglasnika umeće se tranzicioni suglasnik, isti po mestu i načinu izgovora sa nazalom (nazali su po prirodi izgovora plozivi), samo oralan umesto nazalan. Ako obratiš pažnju, videćeš da Englezi izgovaraju com[p]fort, gum[b]s i slično. Slično je i sa vandredni.
-
To odbrandbeni je zapravo rezultat sasvim običnog fonološkog procesa: kada ne dolazi do asimilacije po mestu izgovora, između nazalnog i oralnog suglasnika umeće se tranzicioni suglasnik, isti po mestu i načinu izgovora sa nazalom (nazali su po prirodi izgovora plozivi), samo oralan umesto nazalan. Ako obratiš pažnju, videćeš da Englezi izgovaraju com[p]fort, gum[b]s i slično. Slično je i sa vandredni.
Хе, значи ипак има логике. Хвала на објашњењу. Мада, да будем искрена, мени се чини да се у енгл. не изговара то П и Б…
-
Ni ja nisam verovao kad su mi prvi put rekli, zato što nikad pre nisam to primetio sam. Ali čak i rečnici beleže:
com·fort verb \ˈkəm(p)-fərt\
http://www.merriam-webster.com/dictionary/comfort
-
Ni ja nisam verovao kad su mi prvi put rekli, zato što nikad pre nisam to primetio sam. Ali čak i rečnici beleže:
com·fort verb \ˈkəm(p)-fərt\
http://www.merriam-webster.com/dictionary/comfort
Као и изговарање /h/ испред w, као у who, where, why… Док нисам то прочитао, нисам ни примећивао колико много ликова у филмовима и серијама заиста тако говори.
-
Hm, da. Kao i u often ono t. Mnogi neizvorni govornici misle da se ne izgovara. Ja ne dobih posao zato što izgovarah pravilno, sa T.
-
Па правилно је и са /t/ и без њега.
-
Da, mada je bez /t/ znatno češće.
-
Da, jeste i jedno i drugo ok, ali moji nesuđeni poslodavci su bili toliko umišljeni da su mislili da ne izgovaram pravilno tu reč… [fgrrr]
-
Ako im je to presudno bilo, onda je i bolje što taj posao nisi dobila.
Zamisli kako bi ti bilo lepo da te neko puno radno vreme smara sitničarenjem.
-
Ako im je to presudno bilo, onda je i bolje što taj posao nisi dobila.
Zamisli kako bi ti bilo lepo da te neko puno radno vreme smara sitničarenjem.
Davno to beše, a i nije važno. Samo se setih nekih davnih nepravdi, pa se oneraspoložih… :hehe:
-
Заборавили смо на кременадлу. :njam:
-
Индентитет.
Слично томе је и констаНтовати. Овде кажу и костаНтовати.
-
Својевремено је била популарна једна псмица чији је рефрен гласио: дечко, ајде олади.
Овде су многи говорили оДлади.
У истом фазону је и оТкрајак. Мени је, ипак, најсмешније било кад кажу: Он се поДвампирио.
-
Podvampirio.. [lol]
-
Једном је мој деда, иначе сасвим писмен човек, комаде крменадле у замрзивачу узео да обележава као „крОменадла“. И дан данас ми није јасно одакле му то.
-
Мало се шалио… :)
-
Podvampirio.. [lol]
Можда им то звучи прецизније. Као и оно оТкрајак.
-
Код мене онај зачин увек зову цимеНт. Како је другде?
-
Тема апсолутно није антијезичка, нити само правимо списак погрешно изговараних речи.
Можемо анализирати зашто се тако изговарају. За инфракт је јасно, лакше се преваљује преко језика.
Има неке логике у језичком осећају оних људи који кажу оТкрајак, или оДладити. Смешно звучи, али по том истом осећају логично је и поДвампирити.
-
По том истом језичком осећају овде скоро сви говоре: Имам горушТицу, па стално поЖдригујем.
И то је неки језички осећај.
-
Не знам како је другде, али код мене сви кажу разводенити. (вино, антифриз, дискусију).
То им је некако логичније. [neznam]
-
Лабараторија. Видео сам ово и у медецинским текстовима. Часна реч..
-
Лабараторија. Видео сам ово и у медецинским текстовима. Часна реч…
Ниси једини.
Имамо и релну и упитну речцу ал (ал си био код њега?).
-
Danas sam čuo vandredni. Možda ga čovek i ne bi tako napisao, ali moram priznati da je lakše izgovoriti s tim epentetskim [d]. Imamo li još reči sa suglasničkom grupom -nr?
-
По језичком осећају неких људи овде бајат не звучи довољно "придевски", па зато кажу бајатан. И за човека да је учтиван.
-
То су већ локализми, а не грешке. Да се надовежем с једним, мени веома симпатичним локализмом за потез Прокупље-Ниш-Лесковац-Врање (можда је то карактеристика јужносрпског говора, не знам): за жене 16+ година, дакле особе које више нису деца, врло често чује се "оно", на пример "оно Гоце" (она Гордана). Користи се као неки хипокористик за драге особе, или сам ја то тако разумео.
-
То су већ локализми, а не грешке. Да се надовежем с једним, мени веома симпатичним локализмом за потез Прокупље-Ниш-Лесковац-Врање (можда је то карактеристика јужносрпског говора, не знам): за жене 16+ година, дакле особе које више нису деца, врло често чује се "оно", на пример "оно Гоце" (она Гордана). Користи се као неки хипокористик за драге особе, или сам ја то тако разумео.
[cesh] Никад нисам чуо то у Нишу.
-
То су већ локализми, а не грешке.
Нисам ни рекао да су грешке, говорим о језичком осећају. Њега имају и неписмени.
-
За осећај се слажем, људи обично говоре складно, независно од нивоа образовања, само што одступају од норме, па то делује необично, или смешно.
Шоми: Обрати пажњу или питај, поготово старије који имају некога млађег у фамилији (отац-ћерка је најбоља комбинација :) )
-
Овде је сасвим нормално да се чује: Пас је подавио реп.
-
Овде је сасвим нормално да се чује: Пас је подавио реп.
I to je književno:
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=eVxkXxA%3D&keyword=podaviti
podàviti (što) svrš. 〈prez. pȍdavijēm, pril. pr. -īvši, prid. trp. podavìjen〉
saviti, presaviti tako da dio dođe odozdo, da nešto što je bilo u jednoj površini postane dvije, a jedna donja; podviti [podaviti list papira; podaviti suknju]
Модератор: Ажурирана адреса.
-
Чујем да људи често кажу потпарол уместо портпарол.
-
Супродставити. [da]
-
Чујем да људи често кажу потпарол уместо портпарол.
Ja sam čuo da ljudi govore pomfri umesto pomfrit.
-
Ekspreso (kafa).
-
Онај (својевремено врло цењен и радо коришћен) словеначки премаз за заштиту дрвета "садолин" овде су сви звали "сандолин". Чак и продавци.
-
Pričao sam na ODF kako je baba onomad ušla u farbaru i tražila pirmaz… [lol]
-
Šta je to pirmaz? Ja bih da preimenujem ovu temu, al ne znam kako. Ima svega i svačega. Ima li neko neku ideju?
-
Šta je to pirmaz?
Фирнајз…
-
Прексутра и прекосутра се користе готово подједнако, али код мене кажу и прекојуче.
-
Четри, вундеркид, завистан у значењу зависан, корисан.