Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: Vukvuk у 12. 04. 2012. у 19.50
-
Američki profesor nemačkog porekla (maternji nemački, i dalje ima akcenat kad govori engleski).
Na nemačkom je izgovor [tru:n], a na engleskom on sam kaže [θrʌn].
I kako ja sad njega da transkribujem?
-
Sebastijan Trun, ali ime uzrokuje onu nedoumicu o kojoj smo pričali ranije (Sigmund ili Zigmund Frojd, s tim što je u praksi češće s na početku imena).
-
Tako sam i napisao, ali nije mi sasvim logično.
-
Pošalji mu mejl.
-
Трун, свакако.
-
Трун, свакако.
Ја не бих олако одбацио ни верзију Тран, поготову што је и сам професор наводи као могућност.
-
Ali kada govorim engleski, ja svoje ime i prezime izgovaram poengleženo, da bi sagovorniku bilo lakše ponoviti to što sam izgovorio. Analogno tome, ne zaboravimo da i maternji govornici engleskog moraju izgovarati svoja imena po Prćiću ako žele da govore srpskim standardnim jezikom. Rekoh vukvuku da mu pošalje mejl ako nije siguran kako se Thrun odnosi prema svom maternjem jeziku (sumnjam da je neki „novorođeni Amerikanac“, koji bi najradije zaboravio odakle potiče).
-
Јесте, али и Scarlett Johansson каже да је Џохансон, а John Buscemi да је Бусеми (а не Бушеми). Да ли и они своја имена изговарају поенглежено, а ако изговарају, да ли им ми смемо ускратити право да своје презиме изговарају како они хоће (па макар то било "поенглежено")?
Ali kada govorim engleski, ja svoje ime i prezime izgovaram poengleženo, da bi sagovorniku bilo lakše ponoviti to što sam izgovorio
Овај ми је део помало натегнут, поготову што ја не радим тако. :D
-
Ne smijemo im uskratiti to pravo, ali moramo znati šta su imali u vidu: poengležen izgovor samo za govornike engleskog, ili totalnu promjenu identiteta svog imena. Na osnovu toga biramo jezik za transkripciju, ako zaista želimo da uvažimo njihovu želju.
Što se tiče poengleženog izgovora mog imena, ako ga ja ne poenglezim, sagovornik će ga poengleziti svejedno. Bolje da mu olakšam posao i uz to sam kontrolišem engleski IPA zapis, nego da se on dovija pet minuta na osnovu prvog utiska (kao ono dvoje voditelja sa Gisele).
-
To ti je kao kod one Žizele. Eno na onom snimku koji je dat u njenoj temi, kad je pitaju kako se izgovara njeno ime ona prvo pita: na engleski ili na brazilski način? Onda izgovara na engleski način, pa onda na brazilski. Posle toga je novinar pita kako ona vciše voli, i ona kaže brazilski,naravno. Dakle, ljudima koji su na engl. govorno područje došli radi posla ne treba menjati ime, pogotovu ako im je maternji jezik onaj drugi, a ne engleski. Takođe ne vidim šta ima čudno u tome što Stoundar kaže: i ja svoje ime ovde izgovaram "po španski", a ne po srpski, što nikako ne znači da ako se negde o meni piše na srpskom, treba da se uzima u obzir taj izgovor. Štaviše, to je silom prilika kao i kod mnogih tih poznatih ličnosti — morali su prilagoditi izgovor svog imena engleskom ali to svakako ne znači da oni žele da se njihovo ime tako izgovara svuda i u svakom jeziku, a pogotovu ne u njihovom maternjem.
BTW, za sve ovo imamo potvrdu i od Klajna, kad smo mu onomad pisali povodom Cezara i Džona.
-
Da, ali pretpostavljam da Psiho-Delija i vukvuk nisu sigurni da se Thrun nije „odrekao“ svog maternjeg jezika i da ne zahtijeva korištenje isključivo engleskog izgovora. To bi bilo krajnje neobično, s obzirom na to kad je otišao u Ameriku, ali ako postoji takva nedoumica, može se riješiti imejlom.
-
A šta ih navodi da to pomisle? Ovde nisu dati razlozi za takvu pretpostavku. Samo sama pretpostavka.
-
Ne, mene buni ista stvar kao i kod Cesara Millana, što nama njegovo ime dolazi iz Amerike, njegov javni život se prosto odvija tamo, a što bismo ga onda transkribovali sa nemačkog.
-
Рецимо да се ти зовеш Вук, отишао си одавде и већ си 20 година у Америци, енглески ти је други језик, говориш га с нагласком и матерњи ниси заборавио и служиш се њиме. Рецимо да си за потребе тог живота преко баре (да би ти лакше изговарали име домороци и шта ја знам) решио да се прекрстиш у Вулф. Свеједно ћеш бити Вук код нас, па том логиком и овај ће бити Трун, онај Сесар Миљан итд. Мени је то једино логично; а можда и нека друга логика такође држи воду.
-
Vukvuče, a da ti Thrun sad odgovori „I would prefer the adapted pronunciation based on the German IPA transcription“, kao što mislim da bi odgovorio, šta bi ti? Google mi čak vraća malo više rezultata za transkripciju po njemačkom. Ignorisao bih želju nosioca imena jedino ako bi ono bilo žestoko ukorijenjeno.
-
Ne, mene buni ista stvar kao i kod Cesara Millana, što nama njegovo ime dolazi iz Amerike, njegov javni život se prosto odvija tamo, a što bismo ga onda transkribovali sa nemačkog.
Zato što se rodio u Nemačkoj i nemački mu je maternji jezik? Zato što je od kad zna za sebe, ubeđen da je Nemac? Da on želi da mu se ime izgovara po engleskom, već bi to rekao negde. Kao i Miljan i onaj Džon (zaboravih mu prezime :)).
-
Ali zašto onda od Amerikanaca ne zahteva da izgovaraju /trun/? To nije nemoguće u engleskom (kao true + [n]).
-
Vjerovatno zato što mu nije toliko stalo do izvornog izgovora koliko do reda u izgovoru. Jasno je da kada Amerikanac vidi Thrun, odmah pomisli na /θrʌn/, i nema svrhe uzaludno ispravljati ljude i narušavati spontani jezički dogovor. U tome ne vidim ništa loše, jer i mi izgovaramo Geteborg a ne Jeteborj, s razlikom da u engleskom nema transkripcionih pravila, pa su ljudi maksimalno pojednostavili stvar: čitaj po najvjerovatnijem engleskom izgovoru. Naravno, ovo ne mora značiti da Thrun ne bi rado čuo dosljedan izgovor bliži izvornom, kakav je izvodljiv putem transkribovanog pisanja u srpskom standardnom jeziku.
-
Ali zašto onda od Amerikanaca ne zahteva da izgovaraju /trun/? To nije nemoguće u engleskom (kao true + [n]).
Pa verovatno zato što ni ja od Španaca ne zahtevam da moje ime izgovaraju po srpski. Toliko sam se već navikla na svoje izobličeno ime, da mi prosto neobično kad mi ga neko izgovori kako treba. :) Jednostavno ne možeš ići ceo dan i stalno ispravljati ljude koji čak tvoj jezik ni ne govore. Zato se obično imena prilagođavaju određenom jeziku. Ja ne znam nikog ko je išao okolo i insistirao na ispravnom izgovoru svog imena. A oni koji su to i radili, odustali su na kraju, jer je to jalov posao. Neki su čak i ime promenili (nezvanično, naravno). Sećam se jedne Snežane, koja je odustala da uči Špance da izgovore minimalno ispravno njeno ime, a dosadilo joj je da bude Smezana, pa je "promenila" ime u Blanka.To svakako ne znači da je ona kojim slučajem poznata pa treba pisati članak o njoj, da bi trebalo pisati njeno ime Blanka a ne Snežana.
-
Zar nije Esmezana? [lol]
-
Zar nije Esmezana? [lol]
Ma svakako su je zvali, samo ne kako treba. [ccc] Jest, Esmezana, jer su nesposobni da progovore sn, sm, st, ili bilo šta s + neki samoglasnik na početku reči…
-
A meni baš dobro zvuči /esmezana/ [pardon], osim ako ne budi asocijacije na nešto smjehotresno…
-
Jest, Esmezana, jer su nesposobni da progovore sn, sm, st, ili bilo šta s + neki samoglasnik na početku reči…
Da, na to ciljam. Igrom slučaja, baš 15 minuta pre nego što sam pročitao tvoju poruku, slušao sam uživo jednog Španca kako govori (solidno) engleski. Naravno, naslušao sam se espešal, estejbl, pa čak i espik :)
-
Jest, Esmezana, jer su nesposobni da progovore sn, sm, st, ili bilo šta s + neki samoglasnik na početku reči…
Da, na to ciljam. Igrom slučaja, baš 15 minuta pre nego što sam pročitao tvoju poruku, slušao sam uživo jednog Španca kako govori (solidno) engleski. Naravno, naslušao sam se espešal, estejbl, pa čak i espik :)
Da, da. To moraju posebno da vežbaju. Uopšte nisu svesni da ubacuju jedno E ispred tih reči. Ima jedna humoristička predstava koja se zove Espain is diferent! [fsmile] Ja moje đake drilujem do besvesti, dok ne padnu mrtvi: oni: Espain - ja: Spejn, oni: Espain - ja: Spejn, oni: Espain - ja: Spejn i tako dok ne izgovori kako treba… :P