Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Duja у 23. 07. 2012. у 17.25
-
Sa mejla:
Да ли се правилно каже бензодијазепини (група лекова) или бензодиазепини, и слично томе, како је исправно: дијазепам или диазепам, узевши у обзир да је правилно бијенале, тријенале али биатлон и триатлон?
-
(Piše se) bez j, jer se radi o prefiksu di-.
-
Hm. Pa i u bijenalu i trijenalu imamo prefikse bi- i tri-, pa opet imamo -j-. Ne kažem da nisi u pravu, ali ako može malo detaljnija analiza…
-
Ali -enale nije validna reč niti osnova; a ovde imamo (još i) az- koje je (valjda) od azot, iako ne uspavam da nađem tačna pravila nomenklature za ovu klasu jedinjenja.
-
http://en.wikipedia.org/wiki/Azepine
http://en.wikipedia.org/wiki/Diazepine
http://en.wikipedia.org/wiki/1,4-diazepine
http://en.wikipedia.org/wiki/Benzodiazepine
-
J se ne stavlja na spoju dve reči u stranim rečima. Tako je medievalist a ne mediJevalist na primer. Biatlon, triatlon…
Azepin.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Azepin (http://sr.wikipedia.org/wiki/Azepin)
-
Bijenale, trijenale mislim da nisu dve reči, zato i ima J.
-
Има још једна слична тема, покушаћу да нађем линк.
Ево је: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2010.0 (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2010.0).
Конкретно: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2010.msg20650#msg20650 (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2010.msg20650#msg20650).
-
Da, da. Sećam se i ja sada, povodom nekih članaka na njiki. Doduše, te članke piše hemičar, tako da su sigurno ispravni.
-
Поздрав!
Пре неког времена започео сам тему о бензоди(ј)азепинима, и након одговора нешто ми је ипак остало нејасно. У речнику Правописа српскога језика 2010. написано је - сулфатиЈазол. И наведени појам је сложеница: постоји посебна група једињења - азоли, слично азепинима.
Друго, без обзира на изнесене аргументе за писање бензодиазепини /без ј/, ради се о групи једињења. Занима ме да ли се правило о неписању ј ако се ради о сложеницама односи и на писање имена лека ди(ј)азепама: ди(ј)азепам је интернационално незаштићено име, тзв. генеричко име (фабричка имена су Diazepam, Bensedin, Apaurin, Valium… )
-
Ali tu se radi o morfemi tija- (sulfa-tija-azol), otuda tijazol.
-
Друго, без обзира на изнесене аргументе за писање бензодиазепини /без ј/, ради се о групи једињења. Занима ме да ли се правило о неписању ј ако се ради о сложеницама односи и на писање имена лека ди(ј)азепама: ди(ј)азепам је интернационално незаштићено име, тзв. генеричко име (фабричка имена су Diazepam, Bensedin, Apaurin, Valium… )
Мислиш ако је ди(ј)азепам транскрибовано према страном фабричком имену? Добро питање.
-
Не мислим на транскрипцију страног фабричког назива. Интернационално незаштићено име, тзв. генеричко име једнако је свуда у свету да би лекари па и пацијенти без обзира на фабричко име лека тачно знали о ком се леку ради.
Нпр. "генеричко име" за један антиаритмик је амјодарон, енглески amiodarone; сасвим друго су фабрички називи за тај лек: Amiodaron, Cordarone, Sedacoron…
-
Па како је једнако свуда у свету кад је у енглеском amiodarone, а код нас амјодарон (зашто не амиодарон)?
-
Вероватно садржи јод или је на основи њега. И ја пођох да питам зашто не амиодарон.
-
Усвојена међународна имена лекова су нпр. Ampicillin, Cefalexin, Methylergometrin али на српском је ампицилин, цефалексин, метилергометрин итд.
-
Транскрибују се као с латинског?
-
Мене највише занима како се правилно транскрибује Diazepam (било да је то "генеричко" или фабричко име) пошто је то најкоришћенији лек из групе бензодиазепина.
Желео бих да похвалим све људе ангажоване на овом сајту који нама лаицима на популаран начин олакшавају тумачење замршених правила српског језика!
-
Није баш толико замршено. ;)
Ако посматрамо као немотивисану реч коју треба транскрибовати, дијазепам. Али нисам сигуран да је то сасвим регуларно.
-
Evo da napravimo paralelu koja će svima biti očiglednija, ali verujem da neće rešiti problem.
Složićemo se da je ispravno pisati "diuretik", bez "j", jer u korenu složenice leži reč "urea/urin". E sad, ako se na osnovu te reči skuje generičko ime - recimo "diuretam" - da li će tu prednost imati nemotivisanost reči (gde je transkripcija "dijuretam"), ili tvorbeno poreklo (gde je transkripcija "diuretam")?
Ili da još više banalizujemo: ako bi neka domaća fabrika hemijskih proizvoda izbacila na tržište superlepak pod imenom "prijanjol", da li bismo mogli da je krivimo zbog slova "j" - s obrazloženjem da ga u glagolu "prianjati" nema - ili bismo je pustili da zaštićeno ime oblikuje kako želi, bez osvrtanja na jezičke norme (isp. slučajeve poput "Peić", "Diana" i sl.)?