Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => Тему започео: Inception у 13. 08. 2012. у 22.22
-
Је ли вокатив Андреј или Андреје? :-/
-
Možda Andreju? Ja bih svakako rekao Andrej.
-
Да, Андреју. А не питајте још за акценат: А̏ндре̄ју. [iznenadjen]
-
Ја бих баш тако изговорио. Шта је ту толико чудно?!
-
Би ли изговорио Ни̏кола̄ју? ;)
-
То не бих. Вероватно Никола́ју, али А̏ндре̄ју не знам како бих другојачије изговорио.
-
Pa uz drugojačije, Ȁndrе̄јu stvarno i nije više toliko čudno. ;)
-
Ja izgovaram Nìkolāju, Àndrēju.
(Šomi obično ne kaže drugojačije, ovo mu je samo druga poruka u korpusu SJA.)
-
(Ma šalim se ja malo.)
-
Како ви наглашавате Андреју уопште, Андре́ју, А̀ндре̄ју?
-
Ja Àndreju. (Nemam tu dužinu ni u nominativu).
-
Ja izgovaram Nìkolāju, Àndrēju.
Иначе имаш Нико̀ла̄ј?
-
Ne, Nìkolāj (mada nešto nisam siguran imam li dužinu u Nikolaju).
-
То заиста нисам чуо досад. :) ХЈП има „Nȉkolāj (Primorje)“, али тај узлазни ми стварно није јасан. Вероватно је аналошки према Нѝкола.
-
Slušao sam o tom imenu samo u kontekstu ruskih imena. Da nisam prenio izvorni akcenat na prvi slog?
-
Nisi, izvorni akcenat je na poslednjem slogu.
Pošto ime nije uobičajeno u Bosni, verovatno si "ekstrapolirao" naglasak domaćeg ime Nikola. I meni deluje krajnje neobično Nìkolāj.
-
Moguće, ali znam da je ruski akcenat na posljednjem slogu, pa se zato pitam da ga nisam spontano prenio na prvi.
-
Па увек се преноси за слог уназад (уз мењање тона). Ако иде на први, онда остаје силазни. Уп. пока́зати : по̀ка̄же̄м / не по̀ка̄же̄м : по̏ка̄за̄ / не̏ пока̄за̄.
-
(Nemam tu dužinu ni u nominativu).
(A tamo na drugoj temi reče da ti to imam/nemam ne zvuči. ;))
-
povlačim se i tvrdim suprotno… [neznam]
-
Алексеју, Сергеју?
-
Ja kažem Alèksēj, Alèksēju, Sèrgēj, Sèrgēju.
-
Imam prijatelje-poznanike Sergeja i Andreja. Nikad nisam čula da ih drugi zovu bilo kako drugojačije osim "Andrej", "Sergej". Mislim da bi oni sami pali sa stolice od smeha kad bii i h neko pozvao "Andreju" i "Sergeju"…
-
Hvala bogu još neko. [pardon]
-
Aha, nisam primijietio da je tema o vokativu pa sam stavio dativ. Zašto se zove samo Andrej, kao da se podrazumijeva da je o vokativu? >:(
Onda Nìkolāj, Alèksēj, Àndrēj, Sèrgēj.
-
Aha, nisam primijietio da je tema o vokativu pa sam stavio dativ. Zašto se zove samo Andrej, kao da se podrazumijeva da je o vokativu? >:(
Onda Nìkolāj, Alèksēj, Àndrēj, Sèrgēj.
Pa piše u uvodnom postu o čemu se radi. No, eto, promenismo i naslov… ;)
-
Imam prijatelje-poznanike Sergeja i Andreja. Nikad nisam čula da ih drugi zovu bilo kako drugojačije osim "Andrej", "Sergej". Mislim da bi oni sami pali sa stolice od smeha kad bii i h neko pozvao "Andreju" i "Sergeju"…
Ali jeste pravilno (meni i sasvim prirodno) da vokativ glasi Andreju i Sergeju, mada po parkovima isključivo čujem kako mame dozivaju klince: Sergej, Andrej! I malo me nervira što su deci dale ime čiju pravilnu deklinaciju ne znaju ili ne poštuju. [fgrrr] Doduše, vidim da su i neke pristojne lektorke već kapitulirale, pa se recimo u Pulsu svojevremeno pojavio intervju u kome Trifunovića oslovljavaju sa Sergej. :-/ Verovatno će se jednog dana to nametnuti kao standardan oblik, a što i ne bi kad generacije dece odrastaju uz crtani Pepa Prase u kome je vokativ imena Džordž jednak nominativu, i čuje se barem pet puta po epozodi, brrr. Da ne grešim dušu, jedna glumica (čini mi se ona koja pozajmljuje glas Pepinoj baki) koristila je pravilan vokativ, ali očito nije uticala na kolege. :( Zato će to njihovo „dođi ovamo, Džordž“ svakako uticati na jezik gomile klinaca i njihovih roditelja, baš kao što je svojevremeno vokativ „Popaje“ ozbiljno poljuljao pravilo o nastavku -u posle prednjonepčanog suglasnika (zmaju, rodni kraju, Alekseju), pa sad mnogima, nažalost, vokativ jednak nominativu izgleda kao najpodesnije rešenje.
Da ne grešim dušu, i mnogo pre Popaja bilo je kolebanja u nastavcima, cenim da su i imena Milivoje, Radivoje, Krstivoje davno nastala od starijih oblika na -j upravo preko vokativa na -e, ali televizija i štampa najbrže prošire neke jezičke pojave koje bi, da imaju malo ozbiljniji lektorski tim, zapravo trebalo da usporavaju ili sprečavaju.
-
Pored krajnjeg U, djeluje mi neprirodno pretvaranje dužine u dugouzlazni. Ne znam da li bih ijedno ime izgovorio s dugouzlaznim u vokativu a da ga nema u nominativu.
-
Pa valjda imaš(sic) mòrnār-mornáru? Tako bi trebalo i Nikòlāj-Nikoláju.
I za moj jezički osećaj dobar deo vokativnih nastavaka kod ličnih imena je passé. Prihvatam da je normirano Sergeju, Nikolaju, Andreju, ali bih svog poznanika (a imam ova poslednja dva) oslovio sa Nikolaj, Andrej.
-
Da, tako imam za mornara, ali ne za Nikolaja. Možda zato što mornar! zvuči pomalo nepristojno, kao momak!, a Nikolaj! ne.
-
Мој брат од стрица има сина Алексеја, зато сам и питао. Његова мама га зове „Алексеју“, а сви остали Алексеј.