Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: Владимир Нимчевић у 17. 01. 2013. у 21.23
-
Византијска енциклопедија Суида наводи да је овај позноримски писац — не зна се одакле је — био "италски софист" (Ιταλός σοφιστής), али можда га зове тако само зато што је написао историјски епитом (сажетак) на латинском. Иако је наведено у Суиди да је био Итал и аутор дела на латинском, службовао је као magister memoriae на Истоку и носио грчко име (иначе врло распрострањено у антици). Нашао сам да је magister memoriae чиновник чија је дужност била да прима царева решења о било ком предмету и саопштава их јавности или одређеним лицима. За тако нешто претпостављам знање грчког језика било је неопходно, пошто је на Истоку грчки био lingua franca.
Не поседујем завидну библиотеку. На прошлогодишњем сајму књига у Београду купио сам српски превод Царске повести. У предговору истог превода име овог писца транскрибовано је као Еутропије.
-
Нашао сам да је magister memoriae чиновник чија је дужност била да прима царева решења о било ком предмету и саопштава их јавности или одређеним лицима.
Нешто као данашњи ПР?
-
Управо.
-
То је она разлика у бетацизму/витацизму. Према класичном изговору дифтонзи αυ, ευ преносе се са у (аула, херменеутика), а према византијском, односно модерном са в (авлија, ерминевтика) — у зависности од културе и традиције из које је узет.
Тако и с овим треба чинити онако како је устаљено. Ако је Еутропије чешће или устаљеније, онда је то боље.
-
Evsevije ili Jevsevije? Ili možda Eusebije?
Mislim da je svejedno. Samo treba odabrati oblik i onda terati s njim, a ne mešati malo jedno, malo drugo.
-
Еусебије по бетацизму, Евсевије по витацизму, с иницијалним ј према читању е и црквенословенском (као евангелиста/јеванђелиста).
-
Da, da. Ali, koji je ispravan? Svi. O tome se radi.
-
Зависи од традиције. Ако је аутор, нпр., хришћански, биће по витацизму, ако нам је име дошло из западне културе, по бетацизму и сл.
-
Не знам за Еутропија, али сам запазио да је стари добри Ескулап у последње време постао Асклепије. Откуд то?
-
Овај писац био је поклоник старе римске религије. Подсећам да је и Амијан Марцелин, Грк паганин из Антиохије, написао ремек дело римске историографије и то на латинском.
-
Ескулап је Асклепијев пандан у римској митологији.
-
Pravopis u t. 192b kaže:
EY - EY (lat. eu) obično kao eu: Euripid, Euridika, pseudo-, katkad tradicionalno kao ev: Zevs, Evropa (geogr.)
Tako da sam ja sklon da ne filozofiram previše i to prenesem kao Eu.
Dalje, postavlja se pitanje i prenošenja εύ sa ev ili ef. Bar iz modernog grčkog, ispred bezvučnih suglasnika tu imamo ef: Ελεύθερος > Elefteros, Ευθύμιος > Eftimios. Transkripcijom sa Eu uklanjamo tu dilemu.
-
Ескулап је Асклепијев пандан у римској митологији.
А Хигијин?
-
Ескулап је Асклепијев пандан у римској митологији.
А Хигијин?
[off]
-
Pravopis u t. 192b kaže:
EY - EY (lat. eu) obično kao eu: Euripid, Euridika, pseudo-, katkad tradicionalno kao ev: Zevs, Evropa (geogr.)
Tako da sam ja sklon da ne filozofiram previše i to prenesem kao Eu.
Dalje, postavlja se pitanje i prenošenja εύ sa ev ili ef. Bar iz modernog grčkog, ispred bezvučnih suglasnika tu imamo ef: Ελεύθερος > Elefteros, Ευθύμιος > Eftimios. Transkripcijom sa Eu uklanjamo tu dilemu.
Да, то важи као начелно правило (мада, не сасвим јер стоји „обично“), али не може се примењивати ретроактивно, ако је неко име већ ушло у обичај. Друго, зашто би се правила за новогрчки примењивала на имена из старог?
-
Pa rekao bih da se za Eutropije nije uobičajilo nikako, pa onda valja primeniti načelno. Inače, stoji tvoja konstatacija da se primenjuje onako kako se tradicionalno primilo.
A za novogrčki sam se ogradio; Pravopis nema pravila o transkripciji s novogrčkog (bar ih ja letimično ne primetih), pa nisam siguran.
-
Ima, ima. T. 193.
-
Aha, odmah iza? Ja sam gledao u delu o transkripciji sa živućih jezika, nekako sam ga očekivao tamo.
-
Da, i ja bih takođe očekivala kao posebno poglavlje, pošto je starogrčki smešten u poglavlje o klasičnim jezicima zajedno sa latinskim, ali nije…