Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: Соња у 17. 11. 2010. у 10.54
-
Za svaki slučaj: prezime Copeland treba transkribovati kao Koupland ili Kopland?
-
Ja ne nađoh Copeland, samo Copland /ˈkoʊplənd/ a to je Koupland.
-
E, pa, ovi se preziva Copeland. Turiti ću Koupland, pa nek ide život. Sad stoji samo original. Fala vi.
-
E, pa, ovi se preziva Copeland. Turiti ću Koupland, pa nek ide život. Sad stoji samo original. Fala vi.
Mislim da nećeš pogrešiti. Ja ću još malo da tražim, možda nađem baš CopEland…
-
Ma jok, bre, nemo se opterećavaš! Dosta je ovo. Fala na vremenu :)!
-
Hm, vidi šta sam našla (http://wiki.youngcomposers.com/Spelling_and_Pronunciation_Guide). Copland kao Kouplind! :o
/ˈkoʊp.lɪnd/
-
Nemoj sad da me zbunjuješ [blb]! Nismo se tako dogovorile.
-
Nemoj sad da me zbunjuješ [blb]! Nismo se tako dogovorile.
Ovo je izgovor za ovog kompozitora specijalno, inače je -land, kao u dictionary.com
Nisam htela da te zbunjivam, samo sam htela da objavim otkriće, jer mi je bilo zanimljivo… [fsmile]
-
Vidi ovde, poslušaj, ja ne mogu sad, na poslu sam.
http://inogolo.com/query.php?qstr=Copeland&search=Search+Names
-
У Кембриџовом изг. речнику је /ˈkəʊplənd/.
Око тог оу/о никад нисам начисто. У вишесложним би требало да је само о (осим ако је саграђено од једносложног које већ има оу). Мада у новом П10 пише да се тр. са о осећа застарелом и да се препоручује оу.
Да сачекамо Стоундара.
-
Ја никад нисам начисто око тога Стоундар/Стондар. :D
-
Hm, vidi šta sam našla (http://wiki.youngcomposers.com/Spelling_and_Pronunciation_Guide). Copland kao Kouplind! :o
/ˈkoʊp.lɪnd/
Ovo nema u rječnicima koje preporučuje Prćić (Cambridge, Longman). Da nije neka greška?
Evo odrednice iz rječnika ličnih imena:
Copeland, Copland /kOpland/ Kopland — BOLJE NEGO /kopland/; BOLJE NEGO Koplend
E sad, iz nekog razloga, u ovom konkretnom slučaju Prćić ne pravi složenicu sa Cope (transkripcija: Koup). Važi osnovno pravilo: višesložno ime, izvorna grafija o, adaptirani izgovor /O/. (Joe, nije u višesložnim imenima uvijek /O/ kada se ne prave složenice/izvedenice, nego zavisi i od grafije, npr. ow je /ou/.) Jedino mi nije jasno zašto Prćić svrstava /kopland/ u lošija rješenja, s obzirom da izgovorni rječnici normalno dozvoljavaju i izgovor bez diftonga za ime Copland (bez e).
-
Oprosti, ali koja je razlika između tog malog i velikog O? Ne kapiram, bolje Kopland nego Kopland? ???
Ovo nema u rječnicima koje preporučuje Prćić (Cambridge, Longman). Da nije neka greška?
Nr znam, ne verujem, možda je to izgovor prezimena BAŠ tog čoveka, znaš da kod Engleza nema pravila… :P
-
Podvučeno malo slovo označava kratak naglasak, podvučeno veliko slovo označava dug naglasak.
-
Podvučeno malo slovo označava kratak naglasak, podvučeno veliko slovo označava dug naglasak.
Bože, ja to čak ne mogu ni da izgovorim… ???
-
Podvučeno malo slovo označava kratak naglasak, podvučeno veliko slovo označava dug naglasak.
Bože, ja to čak ne mogu ni da izgovorim… ???
Ma to su ti engleska shvatanja "dugog" i "kratkog", niđe veze… Tako je valjda "kratko a" u ’have’, a "dugo a" u ’hate’, itd. Ovo su /o/ i /ou/ (nemam IPA, al’ kapiraš).
-
Како то мислиш енглеска схватања? Ради се о три посебна гласа, дуго /а/, кратко /а/ и дифтонг /EI/. У ’hate’ нема А, ни дугог ни кратког, него има дифтонга /ei/. Кратко би било као у глаголу cut а дуго као у речи part…
Ја сам мислила да ми је тешко изговорити транскрипцију Копланд са дугим А… Ако већ морам да кажем Копланд а не Коупланд, онда ми некако само по себи излази кратко о…
-
Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.
-
Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.
Откуд сад то? Ја вала то нигде нисам видела. А скоро сам имала блиског контакта са Енглезима и ипа записима, и увек су то еи звалии дифтонг, а long /ei/ је било /а:/.
-
…a Stoundarovi primeri se zapravo čitaju "cope+land"("dugo o") odnosno , "copp+land"("kratko o").
-
Како то мислиш енглеска схватања? Ради се о три посебна гласа, дуго /а/, кратко /а/ и дифтонг /EI/. У ’hate’ нема А, ни дугог ни кратког, него има дифтонга /ei/. Кратко би било као у глаголу cut а дуго као у речи part…
Ljudi, nema tu nikakvog "dugog" ili "kratkog A"; to su sve različiti vokali.
U ’have’ je vokal /æ/, a ne "kratko A". U ’cut’ je pak vokal /ʌ/, koji je sasvim drugi vokal nego prethodni, i on nikada nema dugu varijantu. U ’part’ je dugi vokal /ɑː/, koji je sasvim drugi vokal nego što su prva dva. U ’hate’ je diftong /eɪ/, što je opet sasvim treća stvar nego sve prethodno. Te sve inačice veze nemaju jedna s drugom u fonologiji engleskoga, dakle nisu nikakve "duge" i "kratke" varijante jedne drugih.
-
Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.
Откуд сад то? Ја вала то нигде нисам видела. А скоро сам имала блиског контакта са Енглезима и ипа записима, и увек су то еи звалии дифтонг, а long /ei/ је било /а:/.
E ne znam napamet da ti kažem, viđao sam taj sistem transkripcije po rečnicima. Mislim, uglavnom američkim. Možda AHD ili Vebster.
-
…a Stoundarovi primeri se zapravo čitaju "cope+land"("dugo o") odnosno , "copp+land"("kratko o").
Hajde, zato, da ne koristimo zbunjive i maglovite termine. :) U prvom tome je valjda diftong, a u drugom vokal /ɒ/ (ili slično, u zavisnosti od dijalekta). "Dugo O" bi moglo biti i /ɔː/ u reči door, i koješta još, a ne bih rekao da se "cope+land" izgovara sa /ɔː/.
-
Aman Đorđe. S mobilnog pišem, nemam IPA, a znam je kao da sam tamo rođen ;). Samo govorim kako te glasove zovu u američkoj leksikografskoj tradiciji. Obračunaću se s tobom sutra kad dođem do punokrvnog računara :)
-
Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.
Откуд сад то? Ја вала то нигде нисам видела. А скоро сам имала блиског контакта са Енглезима и ипа записима, и увек су то еи звалии дифтонг, а long /ei/ је било /а:/.
E ne znam napamet da ti kažem, viđao sam taj sistem transkripcije po rečnicima. Mislim, uglavnom američkim. Možda AHD ili Vebster.
Хм, да. Онда се зато нисмо разумели. Код ИПА нема тога. Овако је како је Ђоле објаснио. Знала сам ја то, али ме мрзело да преписујем однекле те знакове… Заправо, све су то различити вокали, што се енглеског тиче.
ЕДИТ: Одакле ти сад да се о у cope чита као оо у door?
-
Aman Đorđe. S mobilnog pišem, nemam IPA, a znam je kao da sam tamo rođen ;). Samo govorim kako te glasove zovu u američkoj leksikografskoj tradiciji. Obračunaću se s tobom sutra kad dođem do punokrvnog računara :)
Svašta. :) Pored tolike IPA, šta će im ti opskurni opisni nazivi?
Makar onda, kada sledeći put budeš koristio neki sistem notacije različit od standardnoga, objasni šta tačno tvoji drugi termini označavaju, eda ne dolazi do ovakve zabune.
-
Te sve inačice veze nemaju jedna s drugom u fonologiji engleskoga,
U pravu je Duja. A i nije da nemaju veze u fonologiji, zapravo je vrlo praktično uzeti da su diftonzi [ei], [ai], [ou] fonološki u stvari /ae:/, /i:/, /o:/. [da]
A to /o/ i /o:/ u Americi pišu /o/ i /O/.
-
Te sve inačice veze nemaju jedna s drugom u fonologiji engleskoga,
U pravu je Duja. A i nije da nemaju veze u fonologiji, zapravo je vrlo praktično uzeti da su diftonzi [ei], [ai], [ou] fonološki u stvari /ae:/, /i:/, /o:/. [da]
A to /o/ i /o:/ u Americi pišu /o/ i /O/.
Da li i ti sad koristiš IPA ili neki drugi sistem? Ajd’ kad koristite nešto što nije IPA to i naglasite. Ovako ćemo se upetljati ko pile u kučine i vrtećemo se samo u krug…
Šta ti to znači, "u Americi"? Pa i u Americi se može koristiti IPA (. Koji je to sistem gde postoji /o/ i /o:/ ili /o/ i /O/? U IPA ne postoje ti znaci. Dictionary.com je američki proizvod, pa koriste i IPA.
-
IPA beleži ovako: [æ, eɪ, ɪ, aɪ, ɒ, əʊ] (za RP), i fonološki takođe /æ, eɪ, ɪ, aɪ, ɒ, əʊ/.
Ali neki autori pišu ovako: [æ, ey, i, ay, ɔ, ow] (za GA), i fonološki kažu da je /æ, A, i, I, ɔ, O/.
To sam mislio. [da]
-
Ma ne, /kOpland/ i /kopland/ su Prćićevi adaptirani izgovori. Ćirilicom se zapisuju kao /кОпланд/ i /копланд/, a kod mene lično iz toga ispadnu dugouzlazni i kratkosilazni akcenti.
-
Evo lepo kaže njiki:
http://en.wikipedia.org/wiki/Vowel_length#Traditional_long_and_short_vowels_in_English_orthography
Traditionally, the vowels /eɪ iː aɪ oʊ juː/ (as in bait beet bite boat beauty) are said to be the "long" counterparts of the vowels /æ ɛ ɪ ɒ ʌ/ (as in bat bet bit bot but) which are said to be "short". This terminology reflects their pronunciation before the Great Vowel Shift;[…] Traditional English phonics teaching, at the preschool to first grade level, often used the term "long vowel" for any pronunciation that might result from the addition of a silent E (e.g., like) or other vowel letter as follows:
| Letter | "Short" | "Long" | Example |
| A a | /æ/ | /eɪ/ | "mat/ "mate"" |
…
[/table]
Prćić je verovatno to pokupio odatle, ali bi bilo lepo da koristi malo naučniju terminologiju.
-
Ma nije pokupio, od samog početka govorim da malo slovo označava srpskohrvatsko kratko O, dok veliko slovo označava srpskohrvatsko dugo O. To je transkripcija, a u originalu imaš samo diftong u Copeland. Diftonzi se normalno spominju u transkripcionom rječniku.
-
Ma nije pokupio, od samog početka govorim da malo slovo označava srpskohrvatsko kratko O, dok veliko slovo označava srpskohrvatsko dugo O.
[krstise]
Jes’ 100% siguran? Štono Bruni reče, ja to ne mogu ni da izgovorim… kópland?! :o Meni je jedino imala smisla interpretacija sa engleskim dugim i kratkim o.
-
Jesam, u transkripcionom rječniku nema engleskog izgovora kod odrednica. Pogledaj u pravilima kako se transkribuje ovaj diftong.
-
Pogledaj u pravilima kako se transkribuje ovaj diftong.
Ovde:
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-sa-engleskog-jezika#toc0
-
Znam da vaskrsavam temu staru gotovo četiri godine ::), ali sam hteo da spomenem srodno prezime Coupland, koje može biti i ˈkəʊplənd, kao Copeland, i ˈkuːplənd. Znam da je npr. britanski sociolingvista Nikolas Coupland upravo ovo potonje, dakle na srpskom—Купланд.