Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => Тему започео: J o e у 30. 10. 2013. у 15.36
-
Ускоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе, Нормативна граматика и Морфологија.
Друге старе најаве:
http://www.blic.rs/Kultura/97348/Nema-kulture-bez-jezicke-kulture
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/246639/Nije-sveti-Sava-nego-Sveti-Sava
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/dug_put_do_recnika_gramatike_i_pravopisa.26.html?news_id=206062
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=4828&Itemid=1
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Kako-ne_cuvamo-srpski-jezik/Stigli-smo-do-slova-o.sr.html
Аутор Пипер, Предраг Клајн, Иван
Наслов Нормативна граматика српског језика / Предраг Пипер, Иван Клајн
Врста/садржај књига
Језик српски
Година 2013
Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 2013 (Нови Сад : Сајнос)
Физички опис 581 стр. ; 24 cm
ISBN 978-86-7946-113-1
COBISS.SR-ID 280775687
Данас сам је држао у рукама, али је нема још у продаји (стићи ће за који дан, кажу, у књижару Белић). Изгледа да су је матичари продавали одређених дана на Сајму.
Изгледа исто као Правопис. Засад толико.
-
Sad da vidimo kako su obradili kongruenciju u vezi s bezličnim glagolom trebati… [da]
-
Malo o finansiranju (http://www.kultura.gov.rs/docs/konkursi/58681633416552094840/Rezultati%20konkursa-Prva%20izdanja%20kapitalnih%20dela%20na%20srpakom%20jeziku%20iz%20oblasti%20kulture-%2007-4.doc), budući da smo raspravljali o tome i o autorskim pravima.
-
Sad da vidimo kako su obradili kongruenciju u vezi s bezličnim glagolom trebati… [da]
Једнако као и досад. :b:
(Помало је, иначе, неочекивана оваква незаинтересованост атељеоваца…)
Колико сам засад прелистао књигу, урађена је солидно и, угрубо речено, добро, али ни приближно да задовољи очекивања када се чују њен наслов и имена аутора.
Чини ми се нереално да пола књиге чини синтакса, разрађена до најситнијих цреваца, а да се фонологији и морфофонологији посвећује укупно двадесет страна.
-
Pa i nije toliko nerealno kada se čuju imena autora. ::)
To je po starom sistemu, "mi smo autori, hajde sada da pišemo o onome što znamo i što nas interesuje". Umesto da se vode naslovom, i uključe koga sve treba dok se sadržaj ne dovede do zadovoljavajućeg nivoa.
-
(Помало је, иначе, неочекивана оваква незаинтересованост атељеоваца…)
Pa naravno da smo zainteresovani, ali je teško reći bilo šta inteligentno na ovu temu dok ne nabavimo knjigu.
-
Pitao sam u Beliću, još nemaju.
-
Pitao sam u Beliću, još nemaju.
Ја данас купио. Ставили и у излог. [da]
-
G (13)?
-
Jao, divno, idem koliko sutra da je kupim. (http://forum.fil.bg.ac.rs/public/style_emoticons/default/limona.gif)
-
Na strani 19. stoji:
Називи слова у српској ћирилици су једнаки изговору одговарајућих гласова, тј. назив слова А је глас [a], назив слова Б је глас [b ] itd.
Naravno, treba da stoji [bə]
Takođe, kad su već napisali na str. 18 ovo:
У речи банка не изговара се глас [n] као у речи она, него се изговара задњонепчана позициона варијанта фонеме /n/, али се то опет не види у писању итд.
ne mogu a da ne zažalim malo što nisu naveli i simbol za potonju, tj. [ŋ].
-
Видео сам та два. [ccc]
Данас сам се дибидус разочарао прочитавши да је у Окарактерисали су га као неискреног падеж допуне — генитив (!); даље се даје „исти“ пример: У Лондону је интервенција означена као прерана (т. 411). [kuku]
-
Takođe, baš me je interesovalo kako će tačno sročiti komentare o silaznim akcentima van prvog sloga i posleakcenatskim dužinama. Evo šta piše na 26. i 27. strani:
Од тог правила се понекад одступа у свакодневном говору, поготову у разговорном функционалном стилу, нпр. говори се амбаса̑дор, Југосла̑вија, телеви̑зија, насупрот стандардном акценту у тим речима: амба̀са̄дор, Југо̀сла̄вија, телѐвӣзија.
По изузетку силазни акценат ван првог слога може се налазити у неким сложеницама релативно новијег порекла (нпр. пољопри̏вреда), у неким речима страног порекла у српском тексту (нпр. Рола̏н Гаро̏с), или као експресивно средство истицања неких речи (нпр. речца тама̏н поред обичнијег та̀ман).
У свакодневном говору поједине речи страног порекла одступају од правила да акценат не може бити на последњем слогу, нпр асисте̏нт, дириге̏нт, парада̏јз, превара̏нт, дилета̏нт итд., насупрот изговору какав би тражила акценатска норма асѝстент, дирѝгент, пара̀дајз, прева̀рант, дилѐтант. У таквим случајевима одступање од књижевнојезичке норме није апсолутно неприхватљиво, него је одлика разговорног функционалног стила, где се такав изговор допушта, а у другим функционалним стиловима се не препоручује.
У савременом градском говору, ненаглашене дужине су знатно ређе него по традиционалној норми. То нарочито важи за флективне наставке. готово сви наставци у промени именица, придева, глагола, поготову у отвореном слогу, нпр. генитив жѐне̄, придев ве̏ликӣ, генитив множине ве̏ликӣх, презент 1. лица множине чѝта̄мо ид. у данашњем градском говору (поготову у екавским крајевима) имају кратак самогласник: жѐне, ве̏лики, ве̏ликих, чѝтамо. То није одлика узорног изговора, којем треба тежити, али се то не може сматрати неприхватљивим него акценатским дублетом који се допушта.
-
Дискусија о акценатској норми овде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=4525.0
Други слични офтопици измештени овде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=4577.0
-
I vredi li kupovati ovu gramatiku?
-
Не бих знао рећи. Од почетног прелиставања нисам узео да је читам. Није ништа спектакуларно, има понеке озваничене „новине“ (типа 3 уместо 4 деклинације) и на први поглед добро разрађену синтаксу.
-
Čudo da je ne najavljuju na sva zvona, uz obavezno prisustvo Ćirilova.
-
Што је више читам, све сам разочаранији.
Толико непрегледности, недоследности, толико набацивања информација, као да је писало десет аутора и као да писци нису академици!
Фонетику и фонологију су изгрешили само тако, а онда у морфологији рекли да то и није био део граматике (што ли писасте онда?).
Шта је ново у морфологији: како рекох, имамо три деклинације уместо четири; детаљно се разрађују „социјални фемининативи“; вокатив се начелно издваја од падежа као посебна категорија (али се то не примењује у опису); датив и локатив се посматрају као један падеж; дефинишу се, углавном спорно, нови категорије броја: „велика/мала нумеричка множина“ (у вези с партитивним/паукалним синтагмама)…
Од појединачних примера, вредно је помена: забрањен је облик Јевреј; препоручено -ом у инстр. презимена на -ов, -ин; само шутеви; презимена на -р дозвољена без вокативског наставка у спрези с именицом (господине Рајтер [зашто само то?!]); са ЦИА или са Циом…
Многе ствари модерн(иј)е лексике су обухваћене (нпр. у вези с деклинацијом), али, како то буде кад испадну килава деца, многи спорни примери недостају, најчешће они најспорнији. Понављам, пошто не могу да се начудим, да је грађа представљена с много понављања, лоших критеријума за распоређивање, због чега и неке јасне ствари постају нејасне.
Видећемо да ли је све тако.
-
По твојим коментарима, Џо, закључујем да баш и нема сврхе куповати ову граматику. Ко им је био сарадник/рецензент на фонетици и фонологији?