Српски језички атеље
Српски језички атеље => Семантика и етимологија => Тему започео: Бруни у 30. 10. 2014. у 11.48
-
Dobila sam pitanje od jedne prijateljice:
Imaš li negde na SJA ili od nekog li možeš saznati zvanično objašnjenje ili dokaz da ne postoji reč srpskog porekla na "a". Ja to znam kao priču, ali nikad nisam srela stručno objašnjenje.
-
Drugarica je ovo juče spomenula na FB, mada ne u kontekstu nepostojanja, nego prosto da ih je vrlo malo. Pod „srpskim“ pretpostavljam da se misli reči slovenskog porekla a koje nisu skorije pozajmljenice. Ako i azbuka su nam pali na pamet. Takođe i askurđel, mada nisam siguran za njene korene. [neznam]
-
Бруни, пронађи негде, ја не могу или не умем, један мој стари прилог (не волим реч пост) у коме сам причао о томе да ме није мрзело да из РМС/6 помно прелистам (што би рекли Енглези — scrutinize) свих седамдесет и нешто страна са речима на "а", и да сам нашао мање од десет речи које нису страног порекла. Чак мислим да сам их и навео, нисам сигуран. Имам их негде на цедуљи у речнику, али сам тренутно у Београду. Ако баш некоме буде требало навешћу их кад се вратим кући.
-
Има реч акнути (кад неко стално виче А?, па уследи одговор на то: Акнем ти га), њој нико не може оспорити домаће, чак српско, порекло. :D Ценим пак да је нема у речницима.
П. С. Има у јужњачком (погрдних) речи апља и амза, али и то ми мирише на мађарско и турско порекло.
-
„Необично слово а-“, стр. 95
http://isj-sanu.rs/Etimoloski%20zbornik%20Print2.pdf
-
Од оних десетак речи које сам пронашао у честој употреби су биле само две-три. А, апропо Џоовог линка, за само једну сам био сигуран да сви знају шта значи.
-
Hvala, Joe!
-
:like: Ево ме, напокон!
Прочитах текст који је Џо поставио, али заправо не сазнах које су то речи на А словенског порекла. Сазнах да их има релативно мало, и релативно много оних страног порекла. Већина оних примера касније турског су порекла… Можда нисам пажљиво читала, а можда је то то. Поздрав свима. [fsmile]
-
Nisam stručnjak za istorijsku slavistiku, daleko od toga, ali izgleda da je ovo rezultat praslovenske fonotaktike i glasovnih promena koje su se desile u međuvremenu.
Na http://www.philology.nsc.ru/departments/ruslang/books/RES_1-2007.pdf može se videti prvi tom (pod A) Ruskog etimološkog rečnika, gde se može doći do sličnog zaključka: gotovo sve reči na A su u ruskom stranog porekla, izuzevši mali skup funkcionalnih reči (a, ali, ama, ako itd.)
Iako je korpus mali, na https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_terms_derived_from_Proto-Indo-European mogu se videti neki praslovenski koreni, od kojih su oni na a- umereno brojni. Tu se navode a-, ablo, ablъko, adati, agnę, agoda, aje, astrębъ, (j)azъ, gde ćemo lako prepoznati naše jabuka, jadati, jagnje, jaje, jastreb, ja. Slično, kod Fasmera (http://www.classes.ru/all-russian/russian-dictionary-Vasmer.htm?letter=29) pod slovom Я ćemo naći još mnogo prepoznatljivih reči zajedničkog slovenskog porekla kao što su jama, jare, jeka itd.
Izgleda da je u nekom trenutku zajedničkog staroslovenskog razvoja došlo do glasovne promene gde je početno *a prešlo u ja, što praktično nije ostavilo nijednu leksičku reč na -a.
Koliko mi se čini, nemamo ni izvornih reči na e-, a i one na i- i o- su nastale prefiksacijom (iz-, od-, o(b)-, oko-). Mislim da je praslovenski u nekom stepenu razvoja imao sve slogove u formi C(C)V.
-
Хвала, Дујо, и теби. Ипак је сад, после свих одговора, јасније да се не ради само о легенди. [fsmile]
-
Dobro nam došla, Oli. :D
-
Izgleda da je u nekom trenutku zajedničkog staroslovenskog razvoja došlo do glasovne promene gde je početno *a prešlo u ja, što praktično nije ostavilo nijednu leksičku reč na -a.
Koliko mi se čini, nemamo ni izvornih reči na e-, a i one na i- i o- su nastale prefiksacijom (iz-, od-, o(b)-, oko-). Mislim da je praslovenski u nekom stepenu razvoja imao sve slogove u formi C(C)V.
Заправо, то је наслеђено још из праиндоевропског и ти протетички сугласници (ј-, в-) начелно имају везе са старим ларингалима. Матасовић каже да је у пие. ограничење о непочетном самогласнику „највјеројатније вриједило“, осим у случају заменица, везника, граматичких речи, што објашњава наше а, али, ако (мада је у стсл. јако).
Још један разлог што немамо речи на а- је то што је кратко a прелазило у o, па су до данас, с протетичким ј-, остали само континуанти некадашњег а̄.
-
:like:
Hvala, Bruni. Nadam se da ću doprineti (koliko-toliko) razvoju ovog odličnog sajta, kojim se služim i koji pratim od samih početaka. Pored ovolikih stvarnih znalaca, ja mu ovde dođem kao malo dete… no valjda će i od mene biti neke koristi. [fsmile]