Српски језички атеље
Српски језички атеље => Семантика и етимологија => Тему започео: Зоран Ђорђевић у 17. 12. 2010. у 21.34
-
Глагол изместити се пре пре тридесетак година ретко чуо, а сада врло често. Ово је са сајта РТС-а, данас:
Он је подсетио да је ове године већ отворена филијала Националне агенције за регионални развој у Зајечару, чиме је започет процес деконцентрације власти у Србији, и да је после Ниша, на реду измештање Агенције за осигурање и финансирање извоза у Ужице, док ће у Крагујевац бити премештена Национална служба за запошљавање.
Има ли ту икакве стварне разлике? Ако нема, је ли то само због разбијања монотоније? Мени изместити звучи рогобатно. Наглашавам, мени.
-
Ja izmeštanje razumem kao uklanjanje nečega. Fabrika se izmešta kad se govori o tome da se uklanja sa jednog mesta, a premešta se sa jednog mesta na drugo.
-
Ja izmeštanje razumem kao uklanjanje nečega. Fabrika se izmešta kad se govori o tome da se uklanja sa jednog mesta, a premešta se sa jednog mesta na drugo.
Ако већ постоји израз уклањање, чему онда измештање?
Ја говорим о томе да се ови изрази користе у потпуно истом значењу, не о томе како ти разумеш.
-
Nisam primijetio razliku na osnovu RMS i RSJ, ali je HJP već jasniji:
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVhuXxc%3D&keyword=izmjestiti
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=eVdmWhM%3D&keyword=premjestiti
Naravno, ne znam da li su RMS i RSJ samo neprecizni ili se u srpskom stvarno ne nazire razlika (i to je moguće).
Модератор: Ажурирана адреса.
-
Ja izmeštanje razumem kao uklanjanje nečega. Fabrika se izmešta kad se govori o tome da se uklanja sa jednog mesta, a premešta se sa jednog mesta na drugo.
Ако већ постоји израз уклањање, чему онда измештање?
Neko skoro citira Velikog brata i 1984, kako su uklanjali reči… Elem, Zorane, od viška ne boli glava, i samo bogati jezik…
U pasusu koji ste naveli, ne koriste se te dve reči u istom značenju, nego baš onako kako ja razumem.
-
A pazite šta kaže RJN:
izmestiti: običnije je premestiti, preseliti. U značenju iščašiti, uganuti ne spada u knjiž. jezik.
-
Има ли смисла разлику потражити у томе да "изместити" сугерише да нешто не треба/није добро да буде на неком месту па се измешта, а "преместити" да су оба места подједнако добра?
Некако ми је измештање везано за једно место, одакле се предмет измешта, а преместити као да је свеједно где је. Може и назад да се премести, док не може да се измести назад.
-
A pazite šta kaže RJN:
izmestiti: običnije je premestiti, preseliti. U značenju iščašiti, uganuti ne spada u knjiž. jezik.
Е, баш ми жао!! Кад могу те правопижџије да уводе онолике ступидости у речнике у виду позајмљеница из енглеског, нек ставе и ово под „књижевно“, пошто га користи велики (= довољан) број људи.
-
Има ли смисла разлику потражити у томе да "изместити" сугерише да нешто не треба/није добро да буде на неком месту па се измешта, а "преместити" да су оба места подједнако добра?
Pa to nam kaže HJP, ali je pitanje da li se ova razlika osjeća u srpskom. Mene već ovo iz- asocira na izbacivanje sa trajnog mjesta na neko manje pogodno.
-
A pazite šta kaže RJN:
izmestiti: običnije je premestiti, preseliti. U značenju iščašiti, uganuti ne spada u knjiž. jezik.
Е, баш ми жао!! Кад могу те правопижџије да уводе онолике ступидости у речнике у виду позајмљеница из енглеског, нек ставе и ово под „књижевно“, пошто га користи велики (= довољан) број људи.
Stupidosti? Miki? :-/ Od sviju, baš ti… [krstise]
-
Svašta, zaista. Nije mi jasno zašto izmestiti ne bi bilo književno…
-
То ступидости је намерно и иронично.
Пази ово: ако већ уводе значење речи карактер и као ’словни знак’, што је одскора у употреби, или гл. санкционисати сад значи и ’одобрити’ и ’забранити’ (?!?), за шта су заслужни неки тамо новинари и политичари… А не могу убацити у речник нешто што се користи још и дуже, тј. ако је још неко значење приписано некој домаћој речи — шта, стране речи имају повлашћен третман у српском? [angel] [zviz]
-
То ступидости је намерно и иронично.
Пази ово: ако већ уводе значење речи карактер и као ’словни знак’, што је одскора у употреби, или гл. санкционисати сад значи и ’одобрити’ и ’забранити’ (?!?), за шта су заслужни неки тамо новинари и политичари… А не могу убацити у речник нешто што се користи још и дуже, тј. ако је још неко значење приписано некој домаћој речи — шта, стране речи имају повлашћен третман у српском? [angel] [zviz]
Sankcionisati znači odobriti i u drugim jezicima… I isto se tako koristi pogrešno kao i u srpskom.
Slažem se skroz sa tobom da mi reč ’izmestiti’ apsolutno ne zvuči kao ’neknjiževna’….
(PS: Turi neke navodnike ili kurziv sledeći put, mislila sam da si ozbiljan [osmeh2])…
-
A pazite šta kaže RJN:
izmestiti: običnije je premestiti, preseliti. U značenju iščašiti, uganuti ne spada u knjiž. jezik.
-
A pazite šta kaže RJN:
izmestiti: običnije je premestiti, preseliti. U značenju iščašiti, uganuti ne spada u knjiž. jezik.
А не могу убацити у речник нешто што се користи још и дуже, тј. ако је још неко значење приписано некој домаћој речи…
-
У цитираној реченици из првог прилога можете видети да се за исти посао, пресељавање неких државних служби из Београда у унутрашњост, користе оба појма.
-
Правопис се, сетимо се, у правилу не бави значењем речи, тако да не треба уопште очекивати да убацује нова значења у речник.
-
Ја и не говорим о правопису, него о стилу.
-
Purizam, kao sistematski otpor prema stranim jezičkim uticajima, uglavnom se u zemljama srednje, južne i istočne Evrope razvio u XVIII i XIX veku, kada je njihov književni jezik još bio u formiranju i kada se odbrana od tuđih uticaja postavljala i kao pitanje očuvanja nacionalnog identiteta. Danas, kad su takva pitanja rešena, i purizam je izgubio gotovo svaku aktuelnost. Tačnije, treba razlikovati dva slučaja. U jezicima čija je samostalnost bila najugroženija, prvenstveno u okviru austrijske carevine (najbolji su primeri češki i mađarski), purizam se razvio do te mere da je ugrađen u same temelje jezičke strukture. Zato su u njima snažno razvijeni mehanizmi za gradnju domaćih kovanica (derivacija i kompozicija) i stvorila se neka vrsta automatizma po kojoj se novi pojmovi iz inostranstva od prvog trenutka prevode, a ne uzimaju se strane reči. U većini drugih jezika nije tako. Njima je, u načelu, lakše da pozajme već gotovu stranu reč nego da grade nove domaće kovanice koje obično (upravo zato što su od domaćih korijena, dakle bliže govornikovom jezičkom osjećaju) deluju usiljeno i izazivaju otpore.
I hrvatski, iz istih istorijskih razloga kao češki i mađarski, pokazuje izrazitu sklonost ka purizmu, koja je dobila novi podsticaj u Tuđmanovoj državi. Srpski je, naprotiv, u osnovi otvoren prema uticajima sa strane. Za većinu pojmova koje je donosila moderna civilizacija primali smo i strane izraze … Pa čak i kad domaći sinonim postoji, on je često manje poznat i ređe se upotrebljava nego tuđica.
…
Ogromna većina pozajmljenica prihvaćena je s razlogom — da odgovori na neku specifičnu potrebu, i zato bi njihovo izbacivanje predstavljalo siromašenje jezika.
…
Ljudi iz pozorišta nemaju alternativnog izraza za falš i falširanje. Ovakvi primeri pokazuju nam da o rečima ne smemo suditi na osnovu njihovog porekla (što bi bila neka vrsta jezičkog rasizma), nego na osnovu toga kako funkcionišu u jeziku danas.
-
Ја и не говорим о правопису, него о стилу.
Па Микију сам рекао, не вама. [namig]
-
Апропо овога:
Ljudi iz pozorišta nemaju alternativnog izraza za falš i falširanje. Ovakvi primeri pokazuju nam da o rečima ne smemo suditi na osnovu njihovog porekla (što bi bila neka vrsta jezičkog rasizma), nego na osnovu toga kako funkcionišu u jeziku danas.
Већ сам вам причао на В-у да сам се једном приликом заинатио и помно прелистао 77 страна РМС/6, тражећи речи на "а", српског порекла. Нашао сам мање од десет.
-
Већ сам вам причао на В-у да сам се једном приликом заинатио и помно прелистао 77 страна РМС/6, тражећи речи на "а", српског порекла. Нашао сам мање од десет.
Мени пада на памет само: а, али, ако, азбука. Мислим да су све остале наслеђене речи на -а развиле протетичко ј- или в-.
-
Изгледа да кад год се ја јавим, испада како тртљам нешто о језичком чистунству… Није на одмет понекад мало подробније прочитати шта имам да кажем ако се већ жели одговорити на неку моју поруку. Правопижџије сам узео у пренесеном значењу и помало прекорно, мислећи на то да се требају осавременити речници српског језика, те убацити неке новокованице које су се примиле и подвести нека значења под речи која досад нису признавана као књижевна, јер их велики број људи употребљава тако најнормалније. Дакле, ако је неко одлучио да стави значење ’словни знак’ под речју карактер, што је, сигуран сам, новијег датума (нису ми при руци речници), а по мени је то потпуно неоправдано јер је такво значење уз њу пролазна мода како је оно примљено под утицајем енглеског, нејасно ми је зашто се не би увела нека значења код домаћих речи које се у свакодневном говору великог броја људи јављају одавно спонтано. Ако је неко ишчитао некакав пуризам из ових речи, замолио бих да стави наочаре. :-/
-
РСЈ уредно има изместити, као и РМС (са цитатима још из Домановића и Јакшића). Не знам зашто би то уопште било сумњиво у књижевном језику.
(Узгред, по мом јез. осећању, изместити садржи и значењски елеменат ’за стално’ [или макар ’надуже’], док се преместити може и на краће. Исто, ни колокације нису исте: седиште фирме може да се измести и премести, али оловка може само да се премести.)
Немој да се љутиш, Мики, правопижџије се баве правописом, а речницима лексикографи. Не може човек да гледа у пасуљ да види на шта ти мислиш. За тај карактер теби у ствари сметају, зар не, Клајн и Шипка, а не званична српска лексикографија?
-
Јесте. [osmeh]
-
Karakter ne mora biti slovni znak, može da bude i broj ili neki drugi znak (kao što je rečeno u Rečniku novijih anglicizama, koji ne daje ni približan ni tačan ekvivalent u ovom slučaju). Naravno, i meni je sasvim prirodno pisati o znakovima kada je iz konteksta jasno na kakve mislim, ali nipošto o ćaskanju, e-pošti i sličnim rogobatnim prevedenicama. Samo hoću da kažem kako ne treba kritikovati uliv stranih riječi u srpski, jer se radi o sasvim prirodnoj pojavi: ostaće oni anglicizmi koji su potrebni, oni koji nisu potrebni neće ostati. Treba samo s istančanim sluhom slijediti praksu, dakle koristiti normalne prevode ako su se ustalili, ali paziti i na to da se ne stvaraju novokovanice zbog kojih bi me sagovornici zbunjeno gledali (već mogu da ih zamislim kada bih izustio eee, pošta umjesto imejl).
-
(Узгред, по мом јез. осећању, изместити садржи и значењски елеменат ’за стално’ [или макар ’надуже’], док се преместити може и на краће. Исто, ни колокације нису исте: седиште фирме може да се измести и премести, али оловка може само да се премести.)
Цитирам поново ону вест са сајта РТС-а:
Он је подсетио да је ове године већ отворена филијала Националне агенције за регионални развој у Зајечару, чиме је започет процес деконцентрације власти у Србији, и да је после Ниша, на реду измештање Агенције за осигурање и финансирање извоза у Ужице, док ће у Крагујевац бити премештена Национална служба за запошљавање.
Која се од ових служби премешта за стално, а која привремено? По твом језичком осећању.
-
Karakter ne mora biti slovni znak, može da bude i broj ili neki drugi znak
Може бити и размак, зато је, чини ми се примеренији превод словно место.
-
Он је подсетио да је ове године већ отворена филијала Националне агенције за регионални развој у Зајечару, чиме је започет процес деконцентрације власти у Србији, и да је после Ниша, на реду измештање Агенције за осигурање и финансирање извоза у Ужице, док ће у Крагујевац бити премештена Национална служба за запошљавање.
Која се од ових служби премешта за стално, а која привремено? По твом језичком осећању.
(Узгред, по мом јез. осећању, изместити садржи и значењски елеменат ’за стално’ [или макар ’надуже’], док се преместити може и на краће. Исто, ни колокације нису исте: седиште фирме може да се измести и премести, али оловка може само да се премести.)
-
Значи, Национална служба за запошљавање се сели привремено, а Агенција за осигурање и финансирање извоза за стално?
-
Ја сам рекао да, по мом осећању, преместити може садржати и елемент ’надуго’ и ’накратко’. У овом случају ради се о ’надуго’.
-
Ја сам рекао да, по мом осећању, преместити може садржати и елемент ’надуго’ и ’накратко’. У овом случају ради се о ’надуго’.
Једном приликом сам помињао напити и опити. Могу да значе исто, али је опити прецизније.
-
Karakter, u prevodilačkom žargonu, odavno je slovno mesto. Prevodilačka strana ima, ako se ne varam, 60 slovnih znakova po redu u 30-ak redova. I to se oduvek govorilo slovno mesto. To sa karakterima je relativno novijeg datuma. Dakle, po meni, Miki je sasvim u pravu što se ljuti u vezi s ovim.
-
Ја сам рекао да, по мом осећању, преместити може садржати и елемент ’надуго’ и ’накратко’. У овом случају ради се о ’надуго’.
Једном приликом сам помињао напити и опити. Могу да значе исто, али је опити прецизније.
Kako to mislite? Jest da se može napiti i vode, čaja, soka, ali opiti se može i od ljubavi, tako da opet, svaka od tih reči može a i ne mora da bude preciznija, zato što nosi više značenja… Po meni, izmestiti i premestiti, isto kao i opiti i napiti, samo su dve reči sa vrlo sličnim značenjem. Možda se mogu izvlačiti finese, ali to več prema ličnom jezičkom osećaju, koji ne mora da bude isti kod svakoga. Eto, na primer, Džo i ja doživljavamo ’izmestiti’ na sasvim drugačije načine, što naravno ne znači da je bilo ko od nas u krivu…
-
Погледајте само првих десетак секунди филмића. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/681/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/831234/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+-+24.+%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80.html
-
Опет ја.
У малопре завршеној емисији "ТВ лица", у којој је разговарала са младим виолинистом Немањом Радуловићем, водитељка у једном тренутку рече: "Те 1992. године Ви сте се са породицом изместили из Ниша у Београд." Чему овде изместити, кад постоји лепша и природнија реч за то — преселити?
-
"Те 1992. године Ви сте се са породицом изместили из Ниша у Београд."
Е, ово је стварно (http://www.en.kolobok.us/smiles/light_skin/bad.gif).