Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => Тему започео: metatron у 16. 09. 2015. у 14.41
-
Жену која се бави бојаџијским занатом зовемо: бојаџика или бојаџијка?
А радња би била: бојаџиница или бојаџијница?
Хвала!
-
По аналогији са миражџика и миражџијка, рекао бих да су оба назива прихватљива, без обзира што Речник српскога језика (Матица српска, 2011) познаје само облик бојиља (за жену која се бави бојењем).
Боље ми звучи бојаџиница, иако и ту РСЈ бележи само облик бојара.
-
Хвала пуно, Тузор!
-
Нађох у Великом речнику страних речи и израза И. Клајна и М. Шипке, објашњење за одредницу фарбар, фарбара:
онај који фарба, бијадише БОЈАЏИЈА (што је јасно)
радионица у којој се фарба… БОЈАЏИЈНИЦА
она која фарба… БОЈАЏИКА
-
Правопис изведенице на -иница од -ија, било да значе женску особу било радионицу, даје искључиво без ј. С друге стране, за феминативе на -ика као главне облике даје комшика, абаџика, миражџика уз облике абаџијка, миражџијка у загради или с квалификатором мање об., док занатлијка, Нишлијка даје само тако.
У РСЈ, очекивано, нема погодака на -ијница. Исто је као у П10 миражџијка и миражџика, али само бадаваџијка, Бечлијка, дуванџијка, дућанџијка, кафеџијка, механџија, Нишлијка, трамвајџијка, ћевабџијка, шеширџијка
Закључио бих да ових неколико устаљених и помало разговорних женских форми тежи да изгуби то ј (у ко̀мшика чак немао ни обавезну дужину), док га оне које су системски изведене од именица на -лија, -џија чувају. Ја бих зато писао бојаџиница, бојаџијка.
-
Знам да има једна таква радња у Невесињу и да то зову бојана, али вјероватно је то погрешан термин.
-
Хвала вам!
Такође, исти речник (Клајн и Шипка) наводи нпр. САЈЏИЈА али и САЈЏИНИЦА… без Ј.
Тја…
-
Pa to uopšte nije ista situacija, naravno da je sajdžinica bez j, jer je nastavak -džinica. Pitanje je šta bi bilo da je *sajdži(j)ka.