Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: Бруни у 15. 10. 2010. у 16.27
-
Ako se ne varam, kinesko ime Nha Trang ostaje Nha Trang?
-
Зар то није вијетнамски град (http://en.wikipedia.org/wiki/Nha_Trang)? Што бисмо транскрибовали с кинеског?
-
Колико нађох, то би требало отприлике да се изговара са њ: Ња Транг. Е, ал’ не знам шта с овим <Tr->, пошто је то глас [ʈ], помало налик на [tʃ].
-
Зар то није вијетнамски град (http://en.wikipedia.org/wiki/Nha_Trang)? Што бисмо транскрибовали с кинеског?
Ne znam ja sam mislila da je kineski…
-
Колико нађох, то би требало отприлике да се изговара са њ: Ња Транг. Е, ал’ не знам шта с овим <Tr->, пошто је то глас [ʈ], помало налик на [tʃ].
Pitanje su mi postavili na njiki. Takođe su mi naveli da Rusi taj grad transkribuju kao Нячанг. Sad, pošto nemamo pravila transkripcije sa vijetnamskog, onda je logično da sledimo IPA? Da nije ipak Nja Čang?
-
Треба потражити како се тај глас транскрибује у сродним језицима. Ја сад немам времена.
-
Треба потражити како се тај глас транскрибује у сродним језицима. Ја сад немам времена.
Pa ništa onda. Čekaću kad budeš imao, jer ja nemam predstavu koji su to srodni (ako nije kineski, a očigledno nije)…
-
Ђорђе ће то боље знати. Ваљда ће свратити.
-
[ʈ] je retrofleksni ploziv (bezvučni, naravno). Retrofleksi su oni glasovi što se izgovaraju s vrhom jezika zavijenim unazad — npr. oni stereotipični vojvođanski "š" i "ž" jesu retrofleksni frikativi (ili ruski "š" i "ž"). E, isto tako je i [ʈ], samo je po načinu artikulacije ploziv.
Pa sad, ja bih ga transkribovao kao /t/. Jeste da je retrofleksu mesto artikulacije pomereno iza alveola dalje prema nepcu nego alveolarnom, a kamoli našem dentalnom [t], ali ipak nije palatalan glas, a kamoli afrikata. Trebalo bi da skandinavski jezici imaju ovaj retrofleks (kao i njegov zvučni parnjak, [ɖ]), pa možete pogledati u onom Rajićevom članku kako ga on transkribuje.
-
(Ostali, i tipični, jezici koji imaju tu fonemu su svi domorodački azijski, afrički ili amerindijanski, tako da sigurno nema sistemskih pravila transkripcije za njih u našem pravopisu. :))
-
Ako nemamo transkripcionih pravila za neki jezik, Pravopis samo kaže da se treba pridržavati uobičajenih oblika, mada ovo baš i nije jednoznačno uputstvo. Zar ne postoji makar jezik posrednik za vijetnamski? Ne vjerujem da su pravopisci imali u vidu poređenje IPA znakova pri svakodnevnoj transkripciji.
-
Фала, Ђоле. Што се скандинавских јез. тиче, ај ти, ти ћеш боље да се снађеш овде. Нема ИПА, само слова.
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-iz-skandinavskih-jezika
-
Ne pominje, ali po svemu sudeći on retroflekse transkribuje kao obične /(r)t/, /(r)d/, što može da znači i da ne ulazi previše u fonetiku, a i da se ne udaljava previše od grafije.
Mislim da je transkripcija /tr/ najbolje rješenje i za vijetnamsko <tr> [ʈ]. Ovo /r/ tu i služi da u transkripciji približi akustički utisak retrofleksu, dakle mirna Bosna. ;)
-
Окет. Дакле Ња Транг. :) Фала Ђоле. Један [bambi] за тебе и један [bambi] за Џоа. ;D
-
[ʈ] je retrofleksni ploziv (bezvučni, naravno). Retrofleksi su oni glasovi što se izgovaraju s vrhom jezika zavijenim unazad — npr. oni stereotipični vojvođanski "š" i "ž" jesu retrofleksni frikativi (ili ruski "š" i "ž"). E, isto tako je i [ʈ], samo je po načinu artikulacije ploziv.
Pa sad, ja bih ga transkribovao kao /t/. Jeste da je retrofleksu mesto artikulacije pomereno iza alveola dalje prema nepcu nego alveolarnom, a kamoli našem dentalnom [t], ali ipak nije palatalan glas, a kamoli afrikata. Trebalo bi da skandinavski jezici imaju ovaj retrofleks (kao i njegov zvučni parnjak, [ɖ]), pa možete pogledati u onom Rajićevom članku kako ga on transkribuje.
Ali naše [č] jeste postalveolarni glas baš kao i retrofleksno [ʈ].
Pitanje je po meni da li jezik (kineski ili vijetnamski) ima u alveolarnom predelu samo opoziciju neretrofleksni (alveolarni) ploziv - retrofleksni (postalveolarni) ploziv, gde bih onda prvi prenosio sa /t/ a drugi sa /č/, ili ima opoziciju neretrofleksni (alveolarni) ploziv - retrofleksni (postalveolarni) ploziv - (postalveolarna) afrikata, gde bih onda prva dva prenosio sa /t/ a poslednju sa /č/.
-
Како би ти онда ово транскрибовао?
-
Pa sad gledam članak o vijetnamskoj fonologiji i on uopšte ne pominje retroflekse. Ima /t/, /tʰ/ i /ɗ/. Tako da bih i ja u tom slučaju ostavio /t/.
-
Мислиш, онда би било као што смо рекли, Транг?
ПС: Који чланак? Ајд дај нам линка. ;D
-
Pitanje je po meni da li jezik (kineski ili vijetnamski) ima u alveolarnom predelu samo opoziciju neretrofleksni (alveolarni) ploziv - retrofleksni (postalveolarni) ploziv, gde bih onda prvi prenosio sa /t/ a drugi sa /č/, ili ima opoziciju neretrofleksni (alveolarni) ploziv - retrofleksni (postalveolarni) ploziv - (postalveolarna) afrikata, gde bih onda prva dva prenosio sa /t/ a poslednju sa /č/.
Sí, slažem se. Bilo bi neophodno da prvo znamo ceo fonološki sistem jezika.
Onda bi takođe bilo neophodno, što reče Stoundar, da znamo adaptiramo li izravno foneme, ili se služimo nekim već postojećim sistemom transkripcije/transliteracije kao „međukorakom“, bio to neki jezik posrednik ili nekakva domaća opšta ili stručna latinička transliteracija kakve danas imaju azijski jezici. (Na konkretnome primeru, adaptiramo li <Nha Trang> ili /ɲaː ʈaŋ/.)
A šta veliš o transkripciji retrofleksa kao <tr> odnosno <rt>?
-
Pa sad gledam članak o vijetnamskoj fonologiji i on uopšte ne pominje retroflekse. Ima /t/, /tʰ/ i /ɗ/. Tako da bih i ja u tom slučaju ostavio /t/.
Evo, sad i ja gledam, na Vikipediji piše za <tr> da ima vrednost [tʂ~ʈ]! Znači možemo mirne duše transkribovati retrofleks i kao /č/.
Onda bi bilo Nja Čang.
-
Ali ja ovde (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/0/0d/Nha_Trang.ogg) čujem neko /ɲaː traŋ/?
-
I ja čujem kluster /tr/. Boga pitaj, treba nam stručnjak za vijetnamski. :)