Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Luče у 8. 04. 2011. у 15.27
-
Kad govorimo, na primer, o tome koliko često se neka pojava dešava, govorimo o učestaNosti ili učestaLosti pojave?
-
Обоје је исправно. Ако именицу творимо од придева учестао и наставком -ост, добићемо учесталост, а ако је творимо од трпног придева учестан (према учестати) наставком -ост, добијамо учестаност. Обе речи значе исто.
-
Da, znam da znače isto, nego sam ja kroz svoje školovanje redovno slušala i koristila učestaLost, a sad u stručnoj literaturi sve češće srećem učestaNost, te sam došla u nedoumicu da li ja to možda ne grešim?! :-/
Hvala, Šomi! ;)
-
Priznajem da koristim isključivo oblik učestanost, ali sad kad razmislim, nije dobro formiran. Kako može biti trpni pridev učestan, kad učestati nije prelazni glagol? Kako možemo učestati nešto?
-
Pričalo se o tome na ODF.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=288.0
Klajn kaže "učestalost… nije dobro učestano, učestanost"
-
Па не гради се трпни придев само од прелазних глагола, такође и од непрелазних.
РМС: „учѐстати, -а̄м 1. постати чешћи. […] 2. почети све чешће чинити нешто. — Министри све јаче учестали похађати стране земље. Дом. Влајко учеста са посетама. Ранк.“ Није ли у другом значењу овај глагол употребљен прелазно? Као кад кажеш Проредили/прочестили су ред вожње.
-
Видим сад да Клајн у РЈН каже „није добро учестаност“, али ме занима и објашњење.
-
Hej, Dujo, lepo od tebe što si pronašao i ovu diskusiju! Da, ja baš čitam neku "tehničku" literaturu i kao što je na ODF primećeno, tu se redovno pojavljuje oblik sa N. Polazeći od toga da je to stručna literatura, bilo mi je logično da je ispravno, a da ja verovatno grešim…
-
Па не гради се трпни придев само од прелазних глагола, такође и од непрелазних.
Ne da ja znam.
РМС: „учѐстати, -а̄м 1. постати чешћи. […] 2. почети све чешће чинити нешто. — Министри све јаче учестали похађати стране земље. Дом. Влајко учеста са посетама. Ранк.“ Није ли у другом значењу овај глагол употребљен прелазно?
Nije, pošto mu je rekcija takva da mu je dopuna u instrumentalu (učesta sa posetama). Prelazni glagoli imaju dopunu u akuzativu po definiciji: prorediti jeste prelazan, učestati nije.
-
Nije, pošto mu je rekcija takva da mu je dopuna u instrumentalu (učesta sa posetama). Prelazni glagoli imaju dopunu u akuzativu po definiciji: prorediti jeste prelazan, učestati nije.
У праву си, мој пропуст. Што се тиче трпног придева од непрелазних глагола (мрзи ме да прекуцавам), у Станојчић—Поповићевој Граматици стоји:
-
[otkudznam] otkud su mu skameniti i stvrdnuti neprelazni glagoli? U najmanju ruku su pravi povratni.
-
Слажем се. Главно је правило да се т. г. п. прави од прелазних, остало су евентуални изузеци (а ово чак и нису, јер су прави повратни, како рече Д.).
-
Учестаност, дакле, но-но?
-
U tehničkoj literaturi se učestanost koristi da označi frekvenciju kao fizičku veličinu merenu u Hercima. Nikada se ne koristi učestalost za frekvenciju.
-
U tehničkoj literaturi se učestanost koristi da označi frekvenciju kao fizičku veličinu merenu u Hercima. Nikada se ne koristi učestalost za frekvenciju.
Потврђујем ово.
-
И ја, али биће да није правилно. [blb]
-
И ја, али биће да није правилно. [blb]
Можда и није, али је важније да се примењује доследно.
-
A i za to je, vala, uobičajenija frekvencija. Mislim da ću se držati nje.
-
Hej, Dujo, lepo od tebe što si pronašao i ovu diskusiju! Da, ja baš čitam neku "tehničku" literaturu i kao što je na ODF primećeno, tu se redovno pojavljuje oblik sa N. Polazeći od toga da je to stručna literatura, bilo mi je logično da je ispravno, a da ja verovatno grešim…
No offense, but to je stručna literatura u TVOJOJ struci, ali ne i u pravopisu. Tako da su greške u tom smislu vrlo moguće… [yes]
-
Hej, Dujo, lepo od tebe što si pronašao i ovu diskusiju! Da, ja baš čitam neku "tehničku" literaturu i kao što je na ODF primećeno, tu se redovno pojavljuje oblik sa N. Polazeći od toga da je to stručna literatura, bilo mi je logično da je ispravno, a da ja verovatno grešim…
No offense, but to je stručna literatura u TVOJOJ struci, ali ne i u pravopisu. Tako da su greške u tom smislu vrlo moguće… [yes]
Nije u mojoj struci, ETF literatura, i to baš ovako kako Miloš kaže. Evo ga primer:
"…Karaktersitike pojačavača i filtra) i softverskih manipulacija (npr. Statističke metode).
Naprimer, isti ulazni signal se koristi za evocirane potencijale i EEG merenja. Merenje
evociranih potencijala analizira uticaj niskih učestanosti pri promeni odziva na stimulus tako
što se koriste pojačavači sa većom vremenskom konstantom. Suprotno tome, EEG analiza
prati više frekvencije tako što se niskofrekvencijski sadržaj EEG signala slabi pojačavačima sa
malim vremenskim konstantama." (Copy - paste)
A što se doslednosti tiče, ona definitivno postoji. Zaista nigde nisam naišla na učestaLost.
Ovo mu dođe kao kod lekara ono za(T)koleno polje, što smo nedavno pominjali :D. Međutim, ovde je situacija ipak malo manje sporna, jer varijanta sa N nije nepavilna, samo malo manje pravilna :D (ako sam dobro razumela?)! (Džo, kako sad ovde stoji situacija sa znacima interpunkcije, jesam li opet nešto pogrešila?)
U svakom slučaju, mene je generalno interesovalo šta je ispravno, nevezano koja vrsta teksta je u pitanju (stručan, manje stručan itd).
-
Ни затколени ни учестани једнако није правилно. И каже се појачивач, као усисивач, замрзивач.
Сувишан ти је упитник у загради. То није упитна реченица.
Иза итд. мора тачка.
-
Takođe mislim da se svuda u stručnoj literaturi kaže pojačAvač. Ne znam kako je toliko reči moglo da promakne vašim kolegama lektorima i korektorima stručne literature. [otkudznam]
-
Ни затколени ни учестани једнако није правилно. И каже се појачивач, као усисивач, замрзивач.
Citirani tekst je doslovce prenet, što sam i htela da naglasim onim copy - paste u zagradi. Pojačavač je termin koji se tđ. ravnopravno koristi za pojačivač, samo to nisam ovaj put pominjala, mislim da sam već otvarala tu temu (ovde ili na ODF, ne sećam se).
Сувишан ти је упитник у загради. То није упитна реченица.
Ali meni je bila! :D
Da, za itd. znam ;)
-
Takođe mislim da se svuda u stručnoj literaturi kaže pojačAvač. Ne znam kako je toliko reči moglo da promakne vašim kolegama lektorima i korektorima stručne literature. [otkudznam]
Evo, Miloš me preteče! ;)
-
Pa promakla verovatno zato što ni ne prolazi lekturu. Luče, ja napomenuh ono oko stručnosti jer si ti pretpostavila da je tačno čim piše tako u toj knjizi, a ja samo primetih da knjiga nije stručna iz jezika nego iz nečeg drugog.
Mnoge stručne knjige obiluju upornim i doslednim greškama. Poslednje što mi je ostalo u pamćenju jeste geologija i oBsidijan… I da pitate te profesore geologije koji su pisali te knjige, ruku bi desnu dali za verziju bez jednačenja… ;)